Naša stvarnost

VUK I PROBLEMI AKCENTA

1.Godine 1814. Vuk je izdao u Beču svoju poznatu knjižicu «Pismenica Serbskoga jezika po govoru prostoga naroda». Od tog vremena datira čuvena Vukova borba za pravopis, i u isto vreme ona obeležava i početak Vukove borbe na jezičnom polju uopšte. Već u «preduslovlju» za ovu «pismenicu» Vuk je postavio ispitivanje jezičnog gradiva na zdravu osnovu. Naime, iz predgovora se vidi, da je ova «Pismenica Serbskoga jezika», zaista izrađena na osnovu «govora prostoga naroda.» Prva postavka moderne filologije, «da gramatika mora prvenstveno imati posla sa glasovima, pa tek onda sa slovima», jer je «govorna reč primarna forma jezika, i od daleko veće važnosti no pisana reč, koja je sekundarna forma jezika» (Jespersen), zadovoljena je u velikoj meri. Druga osnovnija postavka, da jezično gradivo za naučno obrađivanje mora biti uzeto iz samog naroda, ovde je u potpunosti zadovoljena.

2. Sama raspodela ove „gramatike“, takođe je značajna. „Pismenica“ je podeljena na tri dela: „JI. Pravopisanje i Pravoizgovaranje rieči“, „,xIl. Poznavanje i sklanjanje rieči“, i „III. Sastavljanje razgovora iz rieči“. Vuk je, dakle, stavio fonetiku i pravopis na prvo mesto, verujući da te oblasti sačinjavaju polaznu tačku u jezičnom ispitivanju. Istina, on nije smatrao da. su fonetika i pravopis bitni elementi nauke o govoru, jer kaže: «..u pervoj časti trebalo bi govoriti: o pismenima; o sricanju, o čitanju, o glasoudarenju; o upotrebljavanju različni znaka... i veliki pismena. No budući da je namjera moja samo najglav.niju i najvažniju čast Pismenice, t.j. Poznavanje i sklanjanje rieči predstaviti, zato sve ono drugo, što mi se za sada ne vidi tako nužno, ostavljam; samo o pismenima (jerbo s njima pišem) i 0 Glasouđarenju* (da bi me drugi bolje razumeti mogli) moram malo ukratko probesjediti.» Pa ipak, i same njegove primedbe o pravopisu upravo su obeležile novu etapu ne samo u našoj filologiji, no i u razvoju našeg jezika uopšte.

3. Do Dositeja Obradovića u tadanjem pravopisu je postojalo 46 pismena, i «sva ova pismena, osim (pisma) «jus» Serblji su u pisanju upotrebljavali kako je koji znao...» Dok Dositej nije počeo jednostavnije pisati, i «druge učene Serblje obodravati da i oni njemu posljeduju», u našem tadanjem pravopisu je vladao priličan haos. 1810. Savva Merkailo je razmotrio tadanju azbuku

* Podvukao Đ. K.