Naša stvarnost

POČECI STUDENTSKOG POKRETA KOD NAS 165

cionalizam mladih licejaca, koji su 1847 osnovali „Družinu mladeži srpske”, nerazdvojno su vezani.

Za vreme svog čelvorogodišnjeg postojanja „Družina mladeži srpske” bila je vrlo aklivna. Pedesetorica mladih licejaca spremali su se da posluže svome narodu, ali prilično udaljeni od njega. Njihova aktivnost ispoljavala se u održavanju sastanaka na kojima su čitali svoje radove, većinom pesme sa palrioiskom i liberalnom tendencijom; članaka je bilo manje. | u pesmama i u člancima ima oslafaka slavenofilstva, ali ipak srpski nacionalizam dolazi u prvi red. Kao vidna manifestacija unutarnjeg rada „Družine mladeži srpske” pojavio se almanah „Neven—Sloge” u kojemu su sabrane izbrani radovi čitfani na sastancima.

Na jednom sastanku „Družine” pročitao je Jevrem Grujić, docniji vođ liberala, svoj rad Obzor države, koji se kako s pravom kaže Skerlić, „može smarali kao prva deklaracija liberalizma u Srbiji, prvi korak u život liberalne siranke, klica programa Ujedinjene omladine srpske. U lom svom članku Grujić iznosi pre svega svoje gledište o državi uopšte. Po njemu je država srelstvo kojim će čovek najbolje i najlakše poslići svoj cilj. Zadatak države nije samo da čuva život i imovinu građana, već i da narod do blagostanja dovede, a fo će država poslići ako narodu da, ne samo spoljašnu i unufrašnju slobodu. Država koja lo ne učini nije izvršila svoj zadatak, ona je „Obor na kome ni od kud nema vrafa, famnica bez prozora”. Na osnovu fih opšlih rasmafranja Grujić dolazi do zaključka da ni nova srpska država nije ispunila svoj zadatak. „Narod naš danas nifi je spoljašnje nifi unufrašnje slobodan”. Da bi fo narod postao freba ga prosvestili, freba ga „i) Za spoljašnje oslobođenje njegovo svesinim učinili bića svekolikog Srbsiva svesinim njegove negdašnje Carevine i sjajne budućnosli svoje. — Dalje, bolje upoznali i tešnje skopčali sa svim granama slavenskim. 2) Za unufrašnje oslobođenje mora se narodu našem predslaviti: Šta ie on kao narod jedan, kakva prava freba da ima? — Šla je vlada, zašto i od koga i koje su granice njene? Kazafi mu upravo: Šla znači jednom narodu u državi živeti i pozvali da i on fako živi”. U ove dve fačke sadržan ie čitav program rada fadašnje liberalne inteligencije. Te dve fačke pokazuju šfa je htela i šta je radila mlada generacija liberala oko „Družine mladeži srpske”. Grujić ne baca parole, ne ističe program za koji se treba boriti, ili na osnovu kojega bi frebalo otpočefi neku poliftičku akciju, već postavlja kao prvi neposredni zadatak svoje generacije da narod „,učini svesinim”, da aa prosveli. On iraži način kako da srpski narod poslane „spoljašnje i unufrašnje slobodan” i pila se ko će oroanizovali srpsku državu fako da ona odgovori postavljenom zadafšku. Grujić, a sa nim i čitava njegova generaciia, odbiia da to moqu ućinifi oni koji su na vlasti, jer su oni jedno gospolstvo zamenili druoim, odbija da to može učiniti narod, jer je on neobrazovan, odbija kao sretstvo i „polajna drušiva”, ali na pitanje ne odgovara. „To za sad oslaje nerešeno, ali ako je prvo znano, drugo će duh vremena rešili”. Dakle, freba