Naša stvarnost
O POTREBI GRAĐANSKOG BRAKA 17
slična principu. najvišeg povlašćenja, uobičajena samo u međunarodnom zakonodavsivu) i najzad predlog Konkordala. S druge sfrane, a i to je posledica istih uzroka, starokatolička verska zajednica, iako priznala konfesija, nije ni do danas uspela da legalizuje svoj položaj i svoje inslitucije. Sve to dolazi do punog svog izražaja baš u bračnim odnosima građana, s obzirom na režim crkvenog braka u našoj državi.
Ni u pogledu samog režima crkvenog braka kod nas ne posloji jednoobraznosf, bar ne u feriforijalnom pogledu. U krajevima gde doseže važnosti mađarskog zakonodavsiva posloji uslanova građanskog braka. Komplikovanost odnosa u pogledu zaključivanja braka time je samo još više naglašena. To dokazuje da kod nas odgovorne vlade nisu ni imale u ovoj maferiji neko određeno gledišle, nili su se lim pitanjem uopšte ozbiljno bavile. Ostavljeno je da u tome pogledu sivari feku ili onako kako su zalečene, ili onako kako su io želeli faktori čije su snage privremeno mogle biti polilički korišćene. Jer, ili posloji režim crkvenog braka kao obavezan, ili pak režim građanskog braka kao obavezan, ili najzad kombinovani fakultalivni sistem, bilo sa obaveznošću obe forme zaključenja braka, bilo sa obaveznošću jedne forme i slobodom upoirebe i druge forme. Ali nigde ne postoji takva anomalija da na istoj državnoj feritoriji u jednom njenom delu postoji uslanova građanskog braka, koja kao takva u oslalim delovima uopšle nije priznala.
Međulim pitanje legifimnoslti bračne zajednice i same forme zaključivanja braka mnogo je značajnije, nego šlo lo izgleda kada se posmalraju prilike i odnosi koji u fome pogledu postoje kod nas. U društvenom živolu brak prestavlja osnovnu insliluciju; on je u poslolju čitave društvene zgrade. To važi bez obzira ka= kav je sistem socijalnog poreika u društvu. Država kao oblik organizovanog drušivenog živola i regulalor opšlih društvenih i državnih inieresa ne sme dozvoliti postojanje nikakvog drugog legalnog porefka, sem onoga koji proističe iz njenog bića. Naročito kada je u pilanju brak kao osnova drušivenog porelka, i još više lada, kada na njenoj feriloriji posloji veći broj verskih organizacija sa raznovrsnim uslovima u pogledu braka i suprofnim tendencijama u odnosu neminovno i prirodno i dok se ostvaruju na ferenu verske pripadnosti, oni ne moraju inferesovali državu, ukoliko ne vređaju princip slobode savesli, ali kada država treba posredno da služi fim suprolnoslima na laj način, šlo će pružali garanfije za nameravana ili već sivorena građanska slanja svojih podanika, u čijim uslovima uopšle nije učesivovala, onda ona fime ide direkino prolivu osnovnih drušivenih i državnih interesa koji opravdavaju samo njeno postojanje.
Naš uslavni sistem sve ovo samo polvrđuje. Po čl. 11 uživanje građanskih prava nezavisno je od ispovedanja vere. Isto lako niko se ne može oslobodili svojih građanskih dužnosli i obaveza pozivajući se na propise svoje vere. Time je, lo je ne=
2