Naša stvarnost

146 LJUDI — DOGAĐAJI — ENJIGE

tešnja kontrola samog potrošača. U tome se sastojao pronalazak, i samo u fome. A za sve io vreme hor nazovi infelekfualaca vrlo ozbiljno je basirao: dolazak tona onemogućuje dolazak filmske umelnosti, ili, prostije rečeno: primi što fi se daje, bez gunđanja! Dolazak tonal Ton je, međuhim, bio došao još leta gospodnjeg 1899, četiri godine posle pronalaska samog filma, i pojavio bi se na tržištu mnogo pre godine 1999, da pafente nisu krili po svojim kasama ti isti Warmetr Brothers, Lasky, Mayer i drug, koji ga sada pronalaze.

Ovim podvigom je razrušeno sve doile izgrađeno. Za čitav niz godina na filmskom platnu nastaće kijanje, kašljucanje, smejanje, pevanje i urlanje, bez veze sa filmom, bez veze sa normalnim čovekom. Vreme će prolaziti, napuniće se i desetgodišnjica „pronalaska”, i Moussinac će moći, početkom 1938, s punim pravom da napiše, u Francuskoj enciklopediji XX-og veka, kao završnu konstataciju svoga članka o filmu: „Danas većina filmske publike ne zna šta je to film, pošto nije imala prilike da ga vidi”.

To je, početkom 1938, bio bilans četrdesetogodišnjice filma.

Ni prošla, 1938 godina, nije donela promena ovom stanju. „Savršeno umefničko. srefistvo” nalazi se još uvek u rukama irgovaca. Filmovi su i dalje roba koja se prodaje na zeleno,i roba koja se troši jer nema druge, prosto rečeno — roba. Evalite} je ponekad bolji, ponekad gori, ali je tendencija, da roba bude jevtiina i u inžfelektualnom i u frgovačkom smislu, stalna. Međutim, mada kod samog filma promena nema, ili su potpuno beznačajne, iako je u toku 1938 filmska industrija nastavila proizvodnju istim metodama kao i pre deset godina, ekonomska i politička stvarnost se u tolikoj meri izmenila, da položaj filma nije više isti. Pao posledica tog promenjenog odnosa između sredine i filma, javile su se, u proizvodnji ovog poslednjeg, izvesne promene koje neće ostali bez ulicaja na njegov kvalitet,

Na prvom mestu, sav onaj ekonomski zamah koji je 1999 dobila američka filmska proizvodnj», uvođenjem ionfiilma, nalazi se na izdisaju. Hollywood je definitivno izgubio svetsko iržište. S jedne sirane, takozvanim žotalitarnim državama, sa njihovim aujarhičnim i političkim principima, pofreban je naročiti, dijetalan film, a s druge strane, u zemljama sa kojima se može voditi normalna devizna razmena, domaći film, posle sedam godina pauze, stao je ponovo na noge. Od svežskog tržišta ostali su samo delovi, pa i oni sporni.

Zatim, iako manje vidljiva, nesumnjiva je i promena ukusa kod gledalaca. Stara i omiljena }jeorija američkih producenata, da je ljudima posle rada pofrebno da gledaju gluposti, izgleda da je definiiivno propala. Potrošači su se izmenili: postali su probirači. Najzad, ljudi su i zabrinuti. U trenutku kada postoje dva otvorena sukoba i jedan froni, na londonskoj berzi „crni dani”, kišobrani koji ne brane i mnoge druge brige, publika mora da postane prilično ravnodušna

1 Većina vlasnika bioskopa vidi film tek pošto ga kupi,