Naša stvarnost

NUŠIĆ I Mi 155

ženija« i »Osnovni problemi teorii otraženija v „Materializme i empriokriticizme'«. Najveći savremeni naučni časopis, koji izlazi na nekoliko jezika, štampao je njegove studije: »Borba na filosofskom fjronte v Bolgariić, »Logičeskoje i istoričeskoje v „Maferijalizme i empiriokriticizme« i »O vzaimooinošeni naučnogo i hudožestvenogo otobraženii mira«. Pavlovljeva »Opšta teorija umeinosti« (dva prva dela izišla u Sofiji 1938 godine) pretstavlja jednu od najboljih naučnih rasprava na polju materijalističke estetike. Treći deo ove studije pojaviće se u toku ove godine.

Članak o naprednoj bugarskoj književnosti morali smo štampati u nešto skraćenom obliku. Izvesne izraze i pojmove morali smo prilagoditi našim objektivnim prilikama. Članak preporučujemo našim sektašima, cepačima, primirencima — i ratnicima proliv političke i ideološke pismenosži kao osnovnih, rukovodećih momenata umežničkog stvaranja!

NUŠIĆ I MI

„sve što je javho štampano treba da bude ijavno kritikovano“ — M. Krleža.

Miroslav Prleža osvrnuo se s nekoliko rečenica i na naš časopis.

„Zar je svrha jednog fakvog lista, kao što je beogradska „Naša stvarnost”, da sivara od Nušićeve Ličnosti lik ljevičarske ideologije od bronze frajniji? Ćutati o svim otvorenim pitanjima našeg lijevog i desnog kulturnog života godinama, a sivarafi iz Nušića ideal lijeve knjige, to nije nesporazum, kakav se rađa na krivim pretpostavkama, to je, najobzirnije rečeno, legendarna nesposobnost onih lica, koja su odgovorna za uređivanje toga lista. Ako Nušić preistavlja lijevu književnost, šta je onda s Ivom Andrićem ili s Dučićem ili s Velmarom Jankovićem i s ostalim korifejima lijeve knjige? Ujedinimo se onda, logično, s P.erubinom Šegvićem, Lukasom ili Marakovićem, gospodol Upišimo se svi korporativno u Penl Poslanimo vafrogascil S radikalskim ripidama ne može se boriti proliv desnice, draga moja gospodo istomišljenicil Čast Nušiću kao komediografu, ali ako smo spali na fo, da nam nušićevski vicevi postaju barjacima, onda je · dostojnije stupafi bez književne zastave” (M. Prleža, „Pečat”, br. 1—9).

Miroslav PEirleža je, dakle, rekao ove sivari:

da smo mi godinama ćufali o svim olvorenim pitanjima našeg lijevog i desnog kulturnog živola;

da smo stvarali od Nušića ideal lijeve knjige i lik ljevičarske ideologije od bronze trajniji;

da je Nušiću mjesto sa 1. Andrićem, Dučićem, Velmarom Jankovićem; i

da freba odati čast Nušiću kao komediografu, ali da nam nušićevski vicevi ne mogu biži barjacima, pa je dostojnije stfupati bez književne zaslave.

Istina je, mi smo godinama ćutali o nekim pitanjima našeg lije-