Naša stvarnost

99 MIH. AVRAMOVIĆ

Zadrugarstvo, koje brani tu poziciju, dalo je već vidne rezultate u toj svojoj ulozi. Ali je ono, gonjeno motivima, koji su ga izazvali, pošlo korak dalje: ono je pokazalo da je kadro da, uopšte stvori bolje — i ekonomske i opšte socijalne odnose međ ljudima, da popravi uzimajući u svoje ruke funkcije koje sada u većini slučajeva, služe pojedincima da iskorišćavaju druge.

Opaža se težnja izvesnoga dela, samostalnih privrednika da se oslobode odnosa, koji se osnivaju na iskorišćavanju jedan drugoga i u kojima nikada ne mogu da računaju na pravičnu ocenu svoje delatnosti. Tu istu težnju pokazuju i izvesne njihove organizacije. S druge strane vidi se gotovost zadrugarstva onih, koji brane svoj radni dohodak, da doprinose da se ova težnja i ostvaruje. Ovde-onde stvaraju se i sporazumi u tome smislu i čine razmene koje su u stanju da olakšaju izgradnju privrednih odnosa — cele privatne privrede — na osnovi gde ljudi neće iskorišćavati jedan drugoga. Ali su ovi sporazumi i ove razmene još malobrojne i retke. Međutim, bez njih zadrugarstvo nije potpuno, organizacije samostalnih privrednika samo su udruženi rad, ne i zadrugarstvo.

Zadrugarstvo je pokazalo da, može biti i zloupotrebljeno: umesto da vrši svoju socijalnu službu, ono vrši — ovde-onde — funkcije koje s tom službom nemaju nikakve veze. Dokaz su veze izvesnih zadružnih organizacija s političkim strankama. Isto tako dokaz su osvedočene težnje izvesnih grupa i ljudi koji rade da zadrugarstvo stalno drže, i drže ga, na terenu komercijalisanja svega što pravo zadrugarstvo teži da oslobodi od komercijalnih ljudi i manira. Takve veze i takve radnje nisu plod zadružnoga razvitka ,već su ubačene u nj da se zadrugarstvo izrodi, da se udalji od svoje osnovne socijalne službe i uloge, da koristi pojedinim licima, koja u svemu, pa i u zadrugarstvu, imaju samo svoju ličnu korist u vidu.

Zadružne akcije i njihovi aparati već danas su i brojni i složeni. Zadružna uloga, u sklopu socijalnih dešavanja, koji uvek uslovljavaju mnogi i raznovrsni socijalni motivi, sve vidnije ispoljava, oskudnost zadružne obuke i spreme. Doduše, čine se napori da se poznaju nekoje strane zadrugarstva, ali se svi ti napori čine poglavito u cilju da se upoznaju njegovi tehnički elementi; u pogledu upoznavanja socijalne strane zadrugarstva ne čini se stvarno još ništa. Ima mnogo njih koji živo žele da vide ovaj ili onaj oblik zadrugarstva, u svome mestu, ali se za