Naša stvarnost

38 OSEAR DAVIČĆO

Kletve i kletve, za, čije je truplo kravlje Nabrekla Mačva, od. žita, oteklo Pomoravlje,

Psovke i psovke, za čije se 2ube loyvlje Dimi od, mleka ovca i dimi blanind, Kad Mačva nije sita, kad, Mačva nije sida.

U ove težačke dane koža swvonjavi,

Svu kožu su proderali duboki rovovi bora, Od rovovskog rata, od, gemlje poplawi

I skori se lice, preko gladi, kora;

To lice što nije lice, ti dani što nisu, dan, Ti doni ranjenih lica, ta lica kao tabani Kom trnje ne može mišla, i ništa udari, Od tuge za dan kao 20, vek ostari,

I sbrčka, se, oj Srbijo, među psovkama, među šljiamQ, Oj Srbijo, među stadima,

Na njivama,

Oj Srbijo, među pesmama, među govedima,

Oj Srbijo,

Pesmo među, narodimo..

Tužna, psovbko, majko moja stard,

Brat nam je u taljigoma. dovukao iz grada, Kamen, ploču, kamenog dinara,

Za med našeg znoja, za vino našeg rTadd,

4 džikaju naša, deca u lažigaćamo, pod Kosom,

U blatu, među svinjamo, među patkama,

Hraniš ih, Srbijo druže, više prosom, više postom Više bajkama, wspovankama, više gatkamdq,

I pokrivaš ih mrakom što tako teško pada Da tlač po cele. noći do oblaka, žali,

Plače iz koliba, polja, vinograda

Niz sedmu, rupu, na, tužnoj svirali,