Naše otrovne zmije i biljke (sa gljivama)

79

три пута перасто, исечено на јајасто-копљасте режњеве, а ови су опет на линеарне кришке исецкани. Много је слично лишћу питомог першуна. Доње је лишће на дршке насађено, а горње је без дршке. Цветови су ситни, петолисти, жућкасти и стоје у сложеним штитовима; немају омотача, али место њега имају три спуштена пера. Семе је глатко и јајасто-кругласто. Особени знаци, по којма ћемо дивљи першун познати? На први поглед изгледа као питоми першун, али кад се лишће мало протрља, издаје од себе врло несносан мирис, док је у питомог першуна мирис пријатан, и тиме се дивљи од питомог першуна може одмах и распознати. У дивљег је першуна и лишће загаситије и светлије. Цвеће је у дивљег першуна жућкасто, а у питомог бело. Који су делови дивљег першуна отровни? Цела је биљка отровна, али се тровања већином дешавају с листом, док је овај млад, и у место листа питомог першуна убере и употреби, јер га често међу питомим у повртњацима и налазимо, па се с тога лако и преваримо. Бивало је и смртних случајева услед употребе дивљег першуна. Појаве после тровања дивљим першуном. У свима случајевима појављивали су се следећи знаци: јака главобоља, помодрело лице и набрекле вратне жиле. Глава је увек била као опијена, болесник је падао у занос, а овоме је следовала несвестица, па онда бунцање, беснило, разрогаченост, дремеж, дрхтање, страх, кратко дисање, штуцање, свраб у грлу, бљување, ватра у стомаку, крвава мокраћа и прблив, крвава пена из уста и на послетку узетост целог тела, а у неким случајевима и смрт. Лечење. Као и код тровања дебелом тиквом.