Naše otrovne zmije i biljke (sa gljivama)

80

Лековите опобине дивљег першуна. У старо доба облагали су . _шћем дивљег першуна шкрофулозне бтоке, а семеном су лечили разне шкрофулозне 6oлести, сипњу итд.

КО3ЛАЦ

Закозник, календар, мајалие llетр.; писичњак Март.; змијин чешаљ у Истра; кнегић Шул.; натрагуља Слад.; телећа нога Вујач. Arum maeulatum L. табЖ лч. Опис биљке. Козлац је вишегодишња, зељаста биљка, која на влажним местима ио шумама расти и у априлу цвета. Корен је меснат, као мали орашчић крупан и дебео. Писта има 2—3 само, који су на подужим дршкама насађени, приданачни, стреласти, зелени, светли, понекад са црнкастим или мрким пегама осути, по ободу цели, на врху заоштрљени. Цвет ; „тулуз,“ порашћује из средине; боје је зеленкасто-жуте, по ободу често љубичасте; при дну је трбушаст, над трбухом нагло сужен, па се онда на горњем крају шири у виду левка. Клпп је прав, краћн од тулуза, на врху задебљао као мали буздован, љубичасте или загасито-црвене боје; на средини његовој стоје у венцу мушки цветови, а при дну је венац женских цветова, из којих се доцније развију црвене бббице у величини грашковог зрна, у којима се налази семе. По чему ћемо козлац на први поглед познати? По његовом изванредном, особеном цвету, а кад т}шуз отпадне, онда остаје клип, такођер уочљив са његовим црвеним бббицама, ито су највидљивији знаци, по