Naše Primorje : slike i utisci s Primorja

ПЛАНИНСКИ ЗАЛИВ

Парна, лађа. „Задарске пловидбе“, кренувши се сса северне градске обале, прође најпре поред такозване „Западне увале“, новог предграђанског насе„а, где су сада најлепши летниковци задарске биробуржоазије, затим поред куле-светлиље Рип Ат.са, те пловећи даље низ све то голију обалу до острва Вира, закрене десно у залив Нове Пољане, да отуда преко Љубачке увале и Љубачког тесна уђе у Џланински Залив, из ког ће пак, кроз чувено Жорело, да пређе у море новиградско. Тешко је замислити ишта лешше од романтичног приморја ових крајева, "са швајцарском перспективом сурог Велебита у позадини. Кроз „Жорело пароброд улази, као што рекох, у море новиградско, остављајући за собом у Планинском Заливу, с леве стране питомо село Вињерац — некадашњи спахилук млетачких Метег-а — а на десно Селине и Стариград, места богата, старинама из доба римскога, и још нека села па подножју Велебита. Обала морска је овуда свуда лепо засађена и јако одудара од голог и опорог планинског оквира у ком се налази. Виногради и маслињаци спуштају се чак до мора, те се отуда једио место на обали и назвало Маслиницом. Стариград је место згодно за екскурзије на Велебит, преко мале и велике Пакленице, тих чувених горских продора што секу планину и воде у суседну Лику. Ту је при"Рода, у својој дивљој лепоти, управо торжествена. -У пролеће и зими се ти љути кланци претворе у стравичне потоке, а шумом засађене им падине могу кадшто, од густежи и сунчане жеге, да саме плапу и "погоревају по више дана. Туда су некад римске ко"хорте с мора продирале у срце Либурније, а у нови-