Naše Primorje : slike i utisci s Primorja

62 МАРКО ЦАР.

тичног приморја конавоског, опасаног са севера, ланцем високих планина, док се најзад не укаже, између“ два, брдска рта, чувена лука молунтска. Ми сад има– мо поребарке сву силу пространог Јадрана, и треба: да захвалимо богу Нептуну што је површина, његовог“ житког царства прилично мирна, јер би иначе (тј. кад би ветар дувао) на овом месту, штоно реку поморци, било „чорбе“.

На нашем броду је, међутим, лепо време измамило путнике на кров. Моћне клисуре на рубу морском (Конавоске стене) пролазе мимо нас као џиновске страже на подножју кршне Херцеговине. Највад нам се у даљини, на стрменитом гребену, укаже тврђава: начичкана тешким топовима, и до ње висока. куласветлиља : то је чувени Оштри Рт. Ето нас на тријумфалном улазу Боке Которске.

Не очекујте од мене да вам бравурозно описујем панорамске лепоте ове моје уже и у свету чувене постојбине; то су много вештији од мене писци покушавали, но њихови хвале достојни напори поститошесамо једну ствар: да у странцима побуде жељу да, ова природна чуда својим очима виде, јер је према њиховој реалности и најбољи опис једна бледа сена. Которски залив иде, у истини, међу најлешше крајеве што је Творац под капу небеску сместио; ни на ком другом крају није природа издазнније показала ћудљивост своје фантазије, ни виднијег трага огтавила 0 својим потајним силама, као онда, кад је ово своје: мезимче „на махове стварала.“ Бокељски залив тре– ба, рекох, својим очима видети: па опет, кад бих морао да се (из обзира. према лењивијем делу рода свог): упуштам у поређења, ја бих његове жалом опточене“ и кршом овенчане затоне упоредио са сликарским обалама ломбардиских језера и са неким крајевима у Швајцарској: но томе се поређењу противи разликост поднебља, и нарочито чињеница, што је у оним срећним земљама људска провртност све могуће учинила, да природне красоте удвостручи, док је овде људски нехат и несташлук ове своје учинио, да природно дело поквари, јал убатали. И, заиста, док се