Naše Primorje : slike i utisci s Primorja

ПУТ БОКЕ КОТОРСКЕ. | 63.

на китњастим обалама, луцернског језера и чувеног Гато Меселоте подижу бајне „лШе“и раскошни хотели, овде нас на улазу Бока, између Оштрог Рта, и Отока Жањице, па онда између Кобиле и Луштице, дочекују на зимзеленим висовима мрки шанчеви и оклопљене куле, начичкане Круповим топовима. А где такове декорације нема, ту је, нажалост, малим зузетцима, још све у стању — природном.

Срећом божјом, то стање је само собом тако интересантно, тако чудновато, да се путник, кроз чита“ вих четрдесет километара пута, од Херцег-Новога до Котора, не може довољно да начуди оригиналној природи и панорамској лепоти која је у овом крају, због разних перспектива, управо јединствена.

Ја сам се — јужњачко дете — овде родио и своје најмлађе, ако не баш најлепше, дане проживео; па ипак, кад сам данас, након више година одсуства, поново угледао на зеленом хумском хрбату стари "Рвртков град (Херцег-Нови), чије се испукле, бршљаном обрасле зидине огледају у морској пучини, а 60кове му красе питома, игала, Топле и Мељина, док му за леђима стрче небу под облаке стравичне врлети кршне Херцеговине, — мени се чинило као да те природне дивоте посматрам први пут у животу, па сам у њих бленуо као у нека чуда. У души својој имао сам нешто налик на осећање човека који, напрасно, учини неко важно откровење. Па ми на ум падаше прича о оном француском свештенику, коме Бог у дубокој старости објави тајну свемирске лепо"те. Божји слуга, тај, путујући једаред по Север. Америци, наиђе негде на подножју Хридастих Планина, (Рооску Мошпфаш5) на једног млађег свог земљака, страственог путника, који не могаше да се довољно начуди што се тај оронули старац, под своје маторе дане, одважио на, тако далеки пут. И он ће га упитати за, узрок томе. „Отвар је врло проста,“ одговори стари попа. „Отраг шест месеци био сам оболео, што реку, до гроба; у том бедном стању причини ми се једне ноћи у сну, као да сам већ изишао пред лице Господа, који ће ме упитати: — Кажи-де ми, сине,