Naši na Korzici : putopisne crte : sa 85 slika u tekstu i kartom Korzike. Knj. 1

96 Мих. М. Ђокић

Остављам историјско Ајачијо, одлазим из њега, ко зна, можда на свагда. Тешко се са њим растајем, јер сам у њему видео многих лепота, мени тако милих и драгих. У њему сам сагледао и гнездо Орла, који је надкрилио Европу и њоме годинама господарио! Из њега сам на све стране одлазио и саживео се са оним местима, која сам видео... Дани проведени у њему мени су тако мили; они су мелем души мојој, која очајнички пати, али се овде и крепи за даљу борбу, која ће настати у животу...

— Енергија и јака воља, која, кад хоће, постиже све; као што је била у бићу Наполеоновом и његовог противника Паца ди Борга. Она учи и наућиће нас: да никада у животу не подлегнемо, да ни пред једним створом, ако је он осион и неправичан, не стукнемо; но да идемо напред, увек часно напред, без страха и стрепње! Уосталом, сваки је човек иначе, раван другом: ко је јачи духом он и побеђује. Па зашто онда клецати пред себи равним, зашто се сервилно превијати пред неким који нам није достојан 2

— Сви они млади људи, што сада ступају у јаван живот, и они што ће после њих доћи, треба да се учврсте, да сами себе поштују... Први пут кад поклецну пред неким створом, за кога су убеђени, да је ништаван по срцу, карактеру и по души, — нека их буде срам!... Поруга нека падне на њихов образ и нека их сажиже до краја њихова живота... Веће моралне казне заиста нема за човека, ако тај створ мисли и хоће да остане: Човек/!... — Прелазећи ове крајеве, за које би се у први мах могло рећи: ово је бедно и јадно острво, које нема, готово рећи, ни педа пшеничних њива, треба га напустити и заборавити, — тек сам сазнао: колико човек треба да уложи труда, да буде човек, поштен човек, — и да такав остане...

Истина је, ово је острво сиромашно, каменито и на први поглед, сурово: али часно; у дивљини питомије, него плодне долине Рајне —- где властољубиви ђаволи живе!... Овде је школа сазнања, овде се челиче људски карактери и убеђују да и онај двоножац,