Naši na Korzici : putopisne crte : sa 85 slika u tekstu i kartom Korzike. Knj. 1

Наши на КоРЗИЦИ 97

што носи златом опточене јаке и нарукавља, није ништа више, од ма ког простог горштака, који по овим поносним планинама рогом дозива стада своја...

— Кад све ово знамо и кад смо у ту истину убеБени, а нећемо ту стварност да сагледамо, онда смо јадници, који се мајмунски копрцамо, увијамо у свилу и злато, да по кадкад, срнемо у вечити кал и тамо, нажалост, останемо за сва времена!...

„Иди у Рим!“ Био сам у њему; видео сам: векови су тамо вечите трагове зарезали и оставили поколењима! Тамо се могу видети светске величине, како се у праху ваљају, јадне и ништавне. Оне се онде гомилају и причају Свету: да је све на њему ништа, јер је и тај Свет постао из ничега... Псалм тридесет девети по Давиду вели у својој 4, 5 и 6 тачци:

„Кажи ми Господе крај мој, и докле ће трајати дани

моји2 да знам како сам ништа.

Ево, с педи дао си ми дане, и вијек је мој као ништа пред тобом. Баш је ништа сваки човјек жив. Баш ходи човјек као утвара; баш се узалуд кида, са-

бира, а незна коме ће допасти...“ и Т. Д. И Т. Д.

— Газио сам по хумкама силних цезара; био у дворовима Калигуле и Нерона и тамо се учврстио: да поштујем себе... Знам њихово господство, познајем њихову моћ, која је вековима потресала светове — и опет скончала бедно...

То што древни Рим рељефно истиче и овде се, на овом сиромашном острву оцртава јасно... И овде се могу сагледати, у минијатури, надуте величине минулих векова — преко којих сада, ено, клија коров...

Слушај, шта о вараклаисаној људској величини, веле још и речи Праведника, сина Давидова, Цара у Јерусалиму:

„Таштина над таштинама, вели проповедник, таштина

над таштинама; све је таштина;

Каква је корист човјеку од свега труда његова, којим

се труди под сунцем 2

Нараштај један одлази и други долази; а земља стоји

увијек;

Сунце излази и залази, и опет хити на место своје

одакле излази;

паши на Корзици 7