Naši na Korzici : putopisne crte : sa 85 slika u tekstu i kartom Korzike. Knj. 1

96 Мих. М. Ђокић

Интересантно је, а и за похвалу је, што овај грб и сада све боље корзиканске породице, ресторације,

пивнице и апотеке стављају на своме посуђу.

ж

— Живот је на Корзици у свима-временима њене историје био само свирепа борба. Далеко од тога да уживају доброчинство мира, њени становници су живели у опасности, на вечитој мртвој стражи пред смрћу, која их је вребала издајнички иза какве стене или каквог жбуна... Та смртна атмосфера, спречавала је цветање уметности и књижевности. Али ожалошћена срца матера, очева и сестара, извијала су болне крике и дрхтаве јауке, које су образовале потребне песме: тужбалице и освешнице...

Непрестана опасност у земљи, предатој вековима анархији и безвлашћу, родила је: „Крвну Освету“ (Мепдена). Појачан осећај освете, у оскудици права и правице, везао је тешње везе крви и пријатељства. Из те мрачне прошлости корзиканци су сачували обичај да импровизују Мосап (подсећање на освету), над телом мртвих сродника. Овај несрећни обичај, на жалост још траје на овом лепом острву и тешко да ће се скорим моћи искоренити. Крвна освета односила је, а и данас односи много живота најбољих синова Корзике:). За ово су ми сведоци они силни гробови поред путева ван гробља. Где год се макнем мало даље од вароши, свуда се погледом сударим са каквом хумком, која је уздигнута само овим крвавим обичајем. Узалуд су сви француски оштри закони: традиција је јача од њих! Крвна освета ће и даље овде постојати, а закони ће остати мртво слово на хартији! На острву ће се, можда, све изменути, али ће „Мепдена“ остати — до год и Корзика постоји...

Кад се пажљиво прочитају почетци историје Корзике, и наиђе на феудално господарство на њој, кад

5) Наше избеглице причале су ми, да су гледале у Учијану 1917 год, један језиви призор, кад је један корзиканац скупио крв свога сина, који је од Уепдене убијен, намазао њоме руке и лице, што је грозни завет, да ће његову смрт осветити над убицом или његовом родбином,,,