Naši na Korzici : putopisne crte : sa 85 slika u tekstu i kartom Korzike. Knj. 1

Наши на КоРЗИЦИ 2

су се ови тирани поделили на Пижане и Беновљане, и тако завадили цело острво, од тога доба и датира овај грозни обичај, да се сусед са суседом, а пријатељ

са пријатељем, коље на живот и смрт...

Корзиканац је веома ћутљив. Дими на своју омиљену лулу и не погледа те. И сами између себе не поздрављају се. Можеш проћи по 5—10 километара по острву, у коме било његовом крају, а да те ни један пролазник не поздрави. То им је истина махна или обичај, али они имају и једну врло добру особину:

Бастија: Катедрала с тргом.

чуварни су и врло штедљиви. Чувају пару на пару, и онда није ретко видети врло много богатих сељана, а нарочито варошана. Сиротиње има доста, и то такове, за које наша Отаџбина, хвала Богу, није знала. Кад изађем јутром на њихов трг, који је врло сиромашан, ја се чудим кад видим, да има много света, који купује по пола главице кеља, купуса, па чак и малог зеца секу на четворо и тако продају!

Корзиканци јавне локале слабо посећују, ако по који и оде, он уз кафу, са облигатним румом, преседи читаве сате. По кафанама се овде не точи вино и ако га у обиљу има, већ само разни ликери, нарочито