Naši na Korzici : putopisne crte : sa 85 slika u tekstu i kartom Korzike. Knj. 1

Наши на Корзици 45

тимљен са ондашњим олошем друштвеним, не би отишао трагом Робеспијера и Дантона, и на гилотини, на коју је слао најбоље синове Француске, завршио свој мрачни живот као и ониг Моје је дубоко уверење: да би он, теже часове доживео, и од оних што их је имао његов садруг Робеспијер, коме је до губилишта само вилица прсла, а после и глава одлетела... Марат би у путу до гилотине, био рашчупан; а на копљима, косама и вилама, народ, онај исти народ, који му је до јуче викао: Осана! — носао би париским улицама делове његова тела; а његова чупава глава, крвљу умрљана, била би у триумфу показивана другом тирану, који је после њега ушао у Конвент, и била изразита опомена: да и њега чека иста овакова судбина...

„Но; све се да разумети и оправдати. Онда је време такво било, несређено и у повоју културе, па је морало и овако немиле слике оставити доцнијим поколењима.

Па ипак, кад се оно доба, пре читавог столећа, сравни са овим сада, које ми преживљујемо, пред нас излази грозна слика, која децу овог културног века представља као крволочне тиране, који својим топовима и аеропланима, не штеде, не само животе људске, већ и оне остатке старина, које нам предци у аманет оставише.

__Треба заћи по местима, где се сада, у овоме. часу, воде грозни, незапамћени бојеви, готово по целом свету, па се у маху уверити: да је овај садашњи нараштај гори и крволочнији од сваког тиранина, па ма из кога века он био...

„Ремс, Брисл, Нанси, Београд, Верден, Шабац, Париз, Смедерево, Венеција и Лондон — даће нам рељефну слику садашње бестијалности...

Нас све, што гамижемо по овом тврдом тлу, које земљом називамо, покрила је нека мрачна копрена, под којом чинимо ове грозоте — и опет носимо са поносом име: Човека!

' Кад су Робеспијера водили на губилиште, из гомиле народа долетео је куршум — и разнео му вилицу...