Naši na Korzici : putopisne crte : sa 85 slika u tekstu i kartom Korzike. Knj. 1

50 _ Мих. М. Ђокић

острву Монте Христо, како се на хоризонту оцртавају, у таласима изгубе и опет покажу. Вредни бастијски рибари поранили, развили једра, спустили мреже и чекају лов... Што дан јаче осваја, сумаглица се све више диже са морске а и јасније излазе камените контуре острва Елбе.. Е

Затварам очи и преносим се мислима у доба по-

четка 1815, у време када је на томе острву био затворен Геније највећег војника, Наполеона Бонапарте!

Морска пучина: „...вредни бастијски рибари развили једра, спустили мреже и чекају лов!...“

Трудим се, да га себи створим у визији; успевам: ено, видим га! Назирем његову силуету у шинелу голубије боје, малу, округлу, пркосну и живу... Ено га, где стоји на обали морској: завукао прсте десне руке међу пуцад од прсника, подигао главу... Морски поветарац разбацује му пешеве од шинела, мрси праменове косе и пребацује их по високом челу. Горди величанствен, неустрашим и Велики, ено га, баца погледе амо, Корзици; ено, маше руком — поздравља своје драго острво !