Naši na Korzici : putopisne crte : sa 85 slika u tekstu i kartom Korzike. Knj. 1

Наши на КоРЗИЦИ 51

— Господине, чека Вас доле господин Агостини и моли да сиђете, јер воз тек што није пошао. Ја сам Вас већ једном звао, али Ви ми не одговористе заврши газда од мога стана. Он је ово изговорио пола корзикански, пола француски. И ако оба ова језика врло мало разумем, овом приликом сам врло добро

Ајачијо. Наша војна комисија.

схватио његове речи, јер је говорио, полако, нежно, готово извињавајући се.

Би ми криво. Пробудити ме из овог лепог сна, отргнути ме од овог места, сада, када по пучини мора преливају пурпурни зраци сунца, које се, ено, појав-

љује иза каменитих огранака далеког острва Капри-а и благо милују врхове високих бастијских кула... Стојим и даље као прикован уз прозор, нервозно палим цигарету и блудим погледом Елби — али узаман: Онога, кога тражим, не могу више сагледати... Руку под руку са мојим драгим пријатељем, добрим Агостином, који ми је од првог дана, када сам Ступио на Корзику, пријатељски пришао, хитам железничкој станици и стижем у њен мали вестибил. Воз тек што није пошао; имам још само толико вре-