Naši novi gradovi na jugu

2 КОСТА Н. КОСТИЋ и вино манастирско: „да јест житница и виница и местохранилница црквена место пирга“, наредио је цар Душан. Испред опасности (као 1372. због приближавања Николе Алтомановића с војском) у манастир и његов град (Вишеград) прибегавали су дубровачки трговци из Призрена. У манастиру самом сахрањен је његов оснивалац, српски цар Душан. У 15. веку помиње се (1418.) „Архангел више Призрена града“. Манастир је пропао и почео да се руши ве роватно после пада Призрена, за владе турске; манастирске рушевине покриле су собоми гроб царев. У 14. веку у Призрену је била велика дубровачка колонија, са две католичке цркве за стране трговце. Како се Призрен налазио на главном трговинском друму којим су итаљијански трговци преко зетског и арбанашког приморја продирали у унутрашњост српских земаља, то су поред Дубровчана у Призрен још почетком 14. века долазили и игалијански трговци. Призренски трг су посећивали и Грци. При крају !3. иу 1!4. века у Призрену се јављају као трговци и сами Призренци, који имају трговинских веза са Дубровником и Дубровчанима. Како је у Призрену било много и богатих трговаца види се најбоље из рада дубровачке колоније 1332. год. Те године Дубровчани настањени у Призрену моле, и дубровачки сенат решава, да им се пошље консул за Србију. Консул је имао становати у Призрену, и на двору краљеву, али је био дужан да обилази и све велике тргове у Србији, где има дубровачких трговаца, и да им указује своју помоћ и потпору, ако је затраже. Исте су године, а и доцније (1345 ), призренски Дубровчани много радили да добију у своје руке призренски градић, где би се склањали у случају опасности, па су за то заннтересовали и своју општину, која је и сама код краља Душана радила да им краљ преда на чување тај призренски градић ради њихове сигурности. Дубровчани су често закупљивали призренски трг и при“ зренску царину. 1340. г., онда још краљ Душан својим писмом потврди да су Дубровчани Мардин и Ми-

с Ји тни