Naši novi gradovi na jugu

НАШИ НОВИ ГРАПОВИ НА ЈУГУ 3

хаило Бунићи држали призренски трг седам година и да му нису ништа остали дужни. За владе Стевана Дечанског и Стевана Душана у Призрену су се преко године држала четири вашара (панађура): 8. сепмбра (о Малој Госпојини), пред Спасов—, Аранлов- и Никољ-даном. Царинске приходе са трга и вашара призренског цар Душан давао је готово реповно манастирима и прквама. Тада је Призрен био и знатна индустријска варош, јер се у арханђеловској повељи цара Душана помињу многе занатлије у Призрену. Призренски занати и у том времену беху организовани у еснафе, јер се помиње неки Рајко, протомајстор (устабаша) призренских „цангара“ (обућара). Трговински значај Призрена у 14. веку види се и по томе, што је град Призрен ковао свој новац.

Призрен је почео опадати после смрти цара Душана. За неко време (1355 —1362.) био је престоница и цара Уроша, па је после прелазио из руку у руке појединим српским владаоцима. У јуну 1371. год. дубровачки посланици Паскоје Рањина и Јаков Соркочевић имали су да потраже краља Вукашина у једној од његових престоница, у Призрену или у Скопљу, па да му се потуже на неправде што их њиховим трговцима настањеним у Призрену наноси његов протовестијар Богдан Хиризинић. Већ идуће, 1372. год. Призрен заузе Ђурађ Балшић, коме призренски Дубровчани поклонише четири оклопа и који 1370. год. даде неким Дубровчанима под закуп призренску царину. И доцније (1379.) дубровачки трговци похађају Призрен. Као опало трговачко место Призрен се помиње после 1371. године, а као напуштено од трговца и пре пада под Турке, већ 1433. год. Како су наши летописци забележили, Призрен су Турци заузели у суботу 20. јуна 1455. год, двадесет дана после пада Новог Брда.

Врло је мало споменао Призрену за прво време турске владе, што је свакако доказ да је тада Призрен био сасвим изгубио своју трговачку важност.

28

Ф