Naši novi gradovi na jugu

НАШИ НОВИ ГРАДОВИ НА ЈУГУ |

православни митрополит, који се звао митрополит призренски и рашки. Занати су му били уређени у еснафе (1788. год. помиње се еснаф мутавџијски у Призрену). При крају 18. века од Арнаута, крџалија и других разбојника настрадале су многе српске вароши и села, па је тада пострадао и наш Призрен. Неки поп Сава из Призрена забележио је да је 1795. год. Призрен опљачкао Махмуд-паша Бушатлија. Призрен је тада морао љуто пострадати од. тог Бушатлије и његових Арнаута, кад је после тога барон Феликс де Божур нашао у Призрену број становника мањи од броја кућа у 17. веку: Божур, на име, рачуна у Призрену само 7— 8.000 становника.

При свем том Призрен се почео већ почетком 19. века брзо подизати. Пуквиљ (1805.) описује наш Призрен као прилично насељену варошицу на важном трговачком друму који води из Скадра преко Призрена и Тетова у Скопље. Становници су му тада били нешто муслимани а нешто хришћани, а да све то беху Срби, види се по томе, што Пуквиљ бележи, да им је језик словенски (српски). Призреном је тада управљао бег, који је зависио од охридског паше.

И после тога Призрен је лепо напредовао. Вук Караџић (1827. га назива старим градом с великом вароши. Ами Буе (1836.) рачуна у њему преко 26.000 становника. Ј. Милер (1844.) пружа ову статистику: 6.000 кућа, 18.800 православних, 2.150 католика, 4.000 муслимана, +; Срба, 600 Цигана; а Гиљфердинг (1857.): 3.000 муслиманских, 900 православних и 100 католичких кућа. Разлика између та два навода врло је велика и пада у очи. Ф. Јукић (1861.) рачуна у Призрену 4.000 домова а 20.000 становника, међутим Хан (1863.) и Макензијева и Ирбијева (1868.) подижу број становника у Пригрену на 46.000. Турски званични попис 1910. год. нашао је у Призрену 30.285 становника. Путописци 19. века истичу у Призрену развијеност заната, нарочито пушкарског, табачког, терзијског, ножарског и златарског, а Хан, чувени аустријски конзул, сматра Призрен