Naši novi gradovi na jugu

6 КОСТА Н. КОСТИЋ

као главну оружницу Балканског Полуострва. Велику корист имао је од транзитне трговине која се још тридесетих година преко њега вршила између приморске Албаније и унутрашњости Турске. У живим трговинским везама стајао је средином 19. века са“ Скадром, Београдом и Сарајевом. Призренски су производи ншли на све стране, нарочито У Србију и Мисир. Призренске пушке разношене су по свој Гурској, а сахтијан у Угарску. Трговина је била претежно у рукама богатих трговаца Срба православних. Жива, богата и многољудна трговачка чаршија захватала је неколико покривених улица. У вароши је било много џамија (Буе наводи 12 великих, а Милер и Јукић: 42), више сахатних кула, једна православна и једна католичка црква. Православни су читаво време имали свога владику. Шта више, Призрен није био тако прљава варош као остале вароши у Турској. Шездесетих година 19. века Призрен се почео окретати Солуну, одакле је стао добијати велику множину енглеских производа. Трговинске везе између Призрена и Скадра искидали су Арнаути; стари друм између Скадраи Призрена постао је рђав и несигуран од разбојника Арнаута. И у новим трговинским везама. са Солуном и Скопљем, Призрен је остао све до краја турске владе жива, отмена и богата трговинско-индустријска варош.

па а ин ни на