Naši novi gradovi na jugu

СКОПЉЕ

Скопље спада у ред најстаријих вароши у српским земљама. Византинци су га звали: Скупон, Скоппа, Скопион, Скопиополис: наши су га стари називали, према споменицима: Скопе, Скопие, Скопље, Скапал, Скопски град. Краљеви су га и цареви наши китили придевима: славним, царским и частним градом. Искваривши тај стари назив Скопље Турци су створили свој назив: Искиб, Ускуб и Ушћуп, па га тако, Ушћуп, зову покаткад и наше народне песме, а једна песма овако га титулира: „Наше Скопље, српеко Цариграде.“

Од увек Скопље је било велика и знатна варош. Прокопије, савременик и историчар византијског цара Јустинијана Великог (527—565.), не зове га друкчије него „великим, многољудним и свачим благословеним градом. После тога о Скопљу имамо спомена тек из 11. века. Скопски владика, потчињен охридском архиепископу, столује у Скопљу (1019. г.) После пада маћедонске државе у Скопљу је главни византијски намесник за Маћедонију и око њега су честе борбе између грчких власти и устаника. У 12. веку арабљански географ Едризи (1153.) спомиње наше Скопље као знатан град Искафија (искварено од Скопија), и додаје да је дан хода удаљено од Болога (Полога, Петова). Затим се Скопље помиње као један од градова који је освојио од Грка Стеван Немања (1189.). Али тек 1282. под краљем Милутином, Скопље је стално присаједињено Србији. И после тога (1282. у Скопљу је "заостало доста грчког становништва. 1300. год. у Скопљу заповеда у име српског краља Милутина српски ћефалија (градски заповедник). Скопље има своје градске зидове, „пирге“ (куле), градске капије; украшено је црквама, палатама, дворцима. У скоп-

Пе У