Naši novi gradovi na jugu

НАШИ НОВИ ГРАДОВИ НА ЈУГУ п

са Солуном и да у њему Аустријанци држе свој вице-консулат. Грк Николаиди (1559.) рачуна у Битољу на 45.000 становника. По овом путописцу, тада су у Битољу дућани били пуни новитета из Лондона, Беча и Млетака, Париза, и варош је уопште била веома напредна. По турским тевтерима Битољ је 1889. год. имао 5.394 куће са 31.257 становника (муслимана 8.500—9.000, 17.000—17.500' хришћана, остало мојсијевци). В. Кнчов (1900.) рачуна у Битољу 37.000 становника.

Све до краја турске владе Битољ је главна варош у Маћедонији. Становништво му је непрестано расло досељавањем Цинцара, Турака, мухаџира иг Србије и Босне и становништва са села. Из Солуна и из Беча преко Солуна ту је довожен еспап за Хлерин, Костур, Преспу, Охрид, Корчу, Арбанију. Тако исто у Битољ су се стицале сировине са свију страна и извозиле преко Солуна у иностранство. На велики трг, који је држан сваког понедеоника, доносило се: из прилепског краја, Морихова и Дебра сир, масло, стока; из Охрида и Преспе риба, воће; из Охрида (јабуке) и из села Бресника најлепше трешње; и вино из околних села.