Naši ratovi za oslobođenje i ujedinjenje. Knj. 1, Srpsko-turski rat 1912. godine : sa 5 karata u prilogu i 18 skica u tekstu

НАШИ РАТОВИ ВА ОСЛОБОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ 211

и онда када борба на њиховом фронту отпоче натло да слаби, па чак и кад бејаше сасвим престала, потпуно равнодушно остале седећи на својим позицијама, срећне што ће једном после толико времена дахнути душом. Зато, ако је било потребно да баш оне са Низамског логора нападају с фронта Подујевски вис, нужно је било препоручити им да, било саме било у друштву са десним крилом Моравске Дивизије П позива, рашчисте најпре са непријатељом који је био пред њима. Али би било много краће и много простије, да им је било наређено да наступају преко села Мердара на село Баловце у десни бок Подујевског виса, а да је фронтални напад и на овај вис и на Подујево, који објекти и иначе припадаху једном одсеку, био поверен десној колони.

Овако, оне нису биле ни тамо ни овамо. Изузев 1. батаљона, који је око 2 сах. поподне био упућен преко реке Дубице, ради хватања везе са десном колоном, остале су преседеле у месту чекајући да им непријатељ сам ослободи леви бок и отвори пролаз за Подујевски вис. И наравно, пошто им није било у задатку да тај процес саме убрзају и пошто ојачани Ш пешад. пук на десном крилу Моравске дивизије [1 повива скрштених руку посматраше како непријатеља поступно нестаје пред њим, морале су мало подуже да чекају. Јер, повлачење непријатељево на овоме месту трајало је до 2 сах. поподне, а у том времену чело десне колоне већ је било прешло село Летанце на правцу за Подујево. Па и доцније остало је на напуштеним положајима неколико групица Арнаута, које својом живахношћу врло згодно маскираху ову промену изведену код њих. Заостале групице, на пример, у камењару код Мердара и у једној шумици северозападно од овога, сбла никако не даваху маха ХИП пуку и 2. дивизијону да се пребаце преко реке Дубице ка свом 1. батаљону, који их је тамо узаман чекао. Против

14%