Naši ratovi za oslobođenje i ujedinjenje. Knj. 1, Srpsko-turski rat 1912. godine : sa 5 karata u prilogu i 18 skica u tekstu

212 М. Д. ЛАЗАРЕВИЋ

њих морале су на послетку бити упућене две чете из пуковске резерве. Но док су оне до камењара и шумице стигле, Арнаута нигде није било. Сада би се мотло приступити извршењу дивизиске заповести за напад на Подујевски вис. Али је, на жалост, било и сувише доцкан.

Десну колону образовали су, маршујући овим редом: Х! пешад. пук и 3. артилер. дивизијон, за њима Х пешад. пук и 1. артилер. дивизијон, а на зачелу свију 1. и 3. батаљон Х]Х пешад. пука. Она је наступала од села Г. Дубице, где су се поступно биле свиле све напред побројане јединице, сеоским путем на село Летанце и даље ка Подујеву у смислу некаквог замишљеног обухвата непријатељског левог крила. Како ће се на лицу места произвести тај обухват, колика ће просторија њиме бити захваћена и да ли ће до његовог правог изражаја уопште и доћи, наравно то још нико у време пројектовања овога марша, па и за време подилажења бојишту, није био у стању да предвиди. За овај мах довољно је било то што је цео покрет био упућен обилазним правцем преко села Летанцета, којим би се лако могло обухватити, наткрилити па чак и изманевровати непријатељски положај Подујевски вис— Подујево, ако се непријатељ буде на њему одсудно бранио.

Идеја о једном таквом маневру толико је доминирала у организацији самог марша, да је ова колона била рашчлањена на три самостална ешелона под непосредним налозима команданта дивизије и са, донекле већ унапред устаљеним, својим посебним задацима. Од ова три ешелона пак, само је први (ХГ пешад. пук са 8. артилер. дивизијоном) важио као десна колона, док међутим друга два, иако су један према другом били независни, беху третирани као дивизиска резерва, упућена за том колоном. Првом дакле ешелону, односно десној колони чак је било унапред наређено, мада се о непријатељу и његовим намерама