Naši ratovi za oslobođenje i ujedinjenje. Knj. 1, Srpsko-turski rat 1912. godine : sa 5 karata u prilogu i 18 skica u tekstu

214 М. Д. ЛАЗАРЕВИЋ

Подујево, стала је мало после избијати код једне четвоугаоне шумице између овог села и друма Куршумлија — Приштина. Дотле је била у обичној маршевној колони, што је могаше скупо стати, да није било магле да је заклони од ока непријатељског са Подујевског виса. А одатле настадоше код ње престројавања, по мери како је који батаљон наилазио, у шире и плиће стројеве п поретке, условљене близином положаја, на којима је чекаше непријатељ.

Најпре је наишао 4. батаљон, који је био на њеном челу. Он се разви за борбу и оде даље чистином, која бејаше пукла надалеко испред шумице. Потом наишђоше, један за другим, 1. и 3. батаљон. Онај напред креташе се неко време без задржавања и једновремено са свима крупнијим и ситнијим деловима, на које се приликом развијања бејаше по фронту и дубини рашчланио. Па кад отпоче да трпи непријатељску пешадиску ватру, то је и даље чинио, чувајући брижљиво све правилске форме ускупног му борбеног поретка, у наизменичним и, у колико је више одмицао, све краћим скоковима: чета по чета и вод по вод, све док не беше стигао у висину 2. батаљона, који је ватром непријатељском био задржан на даљини од 1200—1500 метара испред Подујева, не рачунајући мањим групицама Арнаута поседнуте усамљене куће које су се налазиле и много ближе. И на крају крајева он сав, поравњат са њиме, полеже по земљи, фронтом више према Подујевском вису. А онадва позади, пошто са доласком последње чете завршише престројавање, упутише ге лагано задњим нагибом поменутог земљишног таласа, који их је прилично заштићавао од пушчаних метака.

За време овог подилажења, пешаци из 2. и 4. батаљона у чуду се питаху, зашто 8. артилер. дивизијон, придат колони коју обравоваше њихов пук, још никако да се јави, а они сви већ западоше и у пешадиску ватру непријатељеву. А има-