Naši ratovi za oslobođenje i ujedinjenje. Knj. 1, Srpsko-turski rat 1912. godine : sa 5 karata u prilogu i 18 skica u tekstu

НАШИ РАТОВИ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ 215

ли су и право, јер да је све ишло као што треба, овај би дивизијон својим благовременим ступањем у акцију потпомогао у самом почетку развој пешадије и њено ступање у борбу са непријатељском пешадијом. Овако, он је првим својим мецима дао од себе гласа тек кад је целокупан борбени поредак њиховог пука био формиран и у главноме заустављен пешадиском ватром. Значи, збиља је био закаснио.

Међутим, ни команданта ХГ пешад. пука, који је уједно био и командант колоне, не беше код претходничког батаљона, кад је овај залазио у сферу дејства непријатељске артилериске ватре са Подујевског виса, те да на лицу места, бар у најопштијим цртама, склопи план за напад и на основу њега предвиди употребу придате му артилерије. У томе за његов даљи рад веома важном моменту, он се бејаше затекао на челу главнине, про= пустивши да пошаље наређење дивизијону да убрза покрет. Алм, док је лично тамо стигао, непријатељска батерија на Подујевском вису због магле у велико је ћутала, с тим да тек доцније, у колико јој атмосферске прилике својим незнатним променама буду допуштале, опет пошаље по који плотун шрапнела са тачкама распрекавања високо изнад глава наших пешака. То га сасвим неосетно наведе да, предајући се сав развијању својих батаљона из главнине, потпуно заборави и на своју улогу команданта колоне и на поверени му артилериски дивизијон. Овај је за стопама пешадије ишао још неко кратко време, док не беше осетио над главама фијук залуталих пушчаних зрна. Па кад из тога виде где је запао, наједаред обрте на лево-круг и трком појури уназад, ув страшну тутњаву, која произведе панику у редовима бојне коморе и музике ХГ пука. Коморџије и музиканти формално се разбегоше. Том приликом, уз остало, настаде комично тандркање и претура-