Naši ratovi za oslobođenje i ujedinjenje. Knj. 1, Srpsko-turski rat 1912. godine : sa 5 karata u prilogu i 18 skica u tekstu

216 М. Д. ЛАЗАРЕВИЋ

ње гломавних санитетских двоколица, потераних највећом могућом брзином преко орања.

Подаље одатле, Х пешад. пук, који је до мало час маршовао истим путем којим и десна колона односно ХТ пук са 8. дивизијоном, тада је једним својим делом већ скренуо ка селу Летанцету. Једна чета из његовог 2. батаљона, упућена да оде напред и постави везу између ХГи ХИП пука, баш је подилазила месту, где се бејаше догодио описани неред. Али, када виде нагло повлачење артилерије и вратоломну трку санитетских двоколица, поуми да се врати одакле је и дошла. Већ се бејаше и кренула натраг. Но у том се 8. диви– зион ваустави иза четвороугаоне шумице, и скиде са предњака и отпоче отварати ватру. Из тога јој је одмах било јасно да ово његово повлачење није значило исто што и спасавање са бојишта, већ да је ту по среди био само један ужурбани скок његов уназад до положаја, на коме је и раније требао да се заустави. Сад се она понова упути напред и постави се између Х! пука, распоређеног фронтом према Подујеву и Подујевском вису, и !. батаљона ХП пука, који код села ОСувог Дола, у борбеном поретку према Подујевском вису, али изван домашаја пешадиске ватре са овог, очекиваше долазак осталих батаљона свога пука, за0сталих на Низамском логору и коси иза њега. А што се тиче коморџија и музиканата, и они сеу главном доста брзо прибраше од страха и вратише на своје место. Али ипак неки од њих одјурише ка селу Д. Дубици и тамо уплашише особље тек устројеног у џамији превијалишта ХЛ пешад. пука, које се брво спакова и потом одступи, истина у потпуном реду, чак на Преполац.

_ Ништа није помогло то што је кроз целу дивизиску заповест за марш дивизије на Подујево провиривала тенденција да се без мало аутоматски, самим доласком трупа на бојиште, што ће рећи још из марша, наткрили непријатељско лево крило