Naši ratovi za oslobođenje i ujedinjenje. Knj. 1, Srpsko-turski rat 1912. godine : sa 5 karata u prilogu i 18 skica u tekstu

НАШИ РАТОВИ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ 241

како је Дринска [позива у главном већ била ешелонирана тако да се може одмах, чим се нареди, кренути за Рујан, за Дунавску 1 позива било је сад извесно да ће имати да оперише долином Пчиње.

Истога вечера армиски штаб издао је заповест да сутра-дан, 7. октобра, дивизије предње линије — Моравска, Дринска и Дунавска ! позива — пређу границу и, до извесне линије само, продру на непријатељску територију, а дивизије друге линије — Тимочка и Дунавска П позива — да се за толико, идући полако за њима, помакну унапред. Заповест је била мотивисана потребом да се Првој Армији обезбеди слобода операције и осигура офанзива, што, преведено на обичан језик, значи: одбацити непријатеља са његових положаја у непосредној близини границе, пре но што буде успео да се ојача. Армиски штаб је томе кораку приступио, пако у том смислу не беше још ништа добио из Врховне Команде, која се напротив носаше мишљу да Прву Армију крене тек 8. октобра и тиме пружи бар један дан предности Трећој. Тако је испало да Прва Армија, која је по плану Врховне Команде имала да- се отисне 8. иницнативом свога команданта полази 7“. док међутим Трећа, која је по добивеном наређењу требала да се крене 7“. оклевањем свога команданта, да не рачунамо заузимање Подујева као епизоду локалнога значаја, полази тек 8. октобра. Поменутом заповешћу Моравској дивизији ! позива било је наложено да заузме линију Козарник—Лопардинце — Бујановац — Божељевац, окренуту више према Кончуљском теснацу и Карадагу него ли према отвору Моравице између Карадага и Рујна, којим је она, тежећи Куманову, имала стварно да оперише. Другим речима: да својим левим, са наслоном на своје десно крило, прикопчано за гребен граничне планине Карпине код Козарника и за село Лопардинце које је већ било у рукама 2. батаљона ! пешадиског пука, изврши

Наши ратови 16