Naši ratovi za oslobođenje i ujedinjenje. Knj. 1, Srpsko-turski rat 1912. godine : sa 5 karata u prilogu i 18 skica u tekstu

242 М. Д. ЛАЗАРЕВИЋ

захођење до Бујановца на левој и села Божељевца на десној обали Мораве. Дринској ! позива пак да заузме, како се у заповести и сувише лаконски каже, село Лукарце, са чиме се свакако циљало на заузимање веома важног Рујанског положаја. А Дунавској дивизији | позива, да, као што се у заповести без икаквог ближег опредељења вели, заувме село Бараљевац, у рупи изворног дела реке Кршевице и на половини пута између граничног гребена и планине Старца, која је за њу била од врло великог интереса, будући да са Рујанским положајем чини једну целину, док опет с друге стране са Козјаком затвара долину Пчиње, којом је она имала даље да надире. Другим речима, њој је било наређено, да се само нешто мало пребаци преко границе. Управо, врло мало у сравњењу са Дринском дивизијом ! позива, која, не рачунајући ону чудну праксу да се за објект читавој једној дивизији означује само једна тачка, једно обично село које се савршено губи у пространом комплексу Рујанске планине, у целој Првој Армији бејаше једина, која је била упућена тамо где треба.

Какви су разлози руководили армиски штаб да за први објект дивизијама предње линије изабере линију Козарник—Лопардинце—БујановацБожељевац—Лукарце—Бараљевац, једино би се; и то само донекле, могло објаснити, ако је постојала претпоставка да случајно може искрснути и потреба да се Моравска ! позива баци на Карадаг, да Дринска ! позива наступа даље гребеном Рујна, да Дунавска ! позива удари на Козјак и да, према томе, Тимочка и Дунавска дивизија ! позива из задње линије евентуално приме на себе правце који између њих воде Моравицом и Пчињом. Донекле само, велимо због тога, што би чак и за ту евентуалност, коју би условило присуство непријатељских трупа на Карадагу, Рујну и Козјаку, кад би ове биле толико јаке да могу посести и бранити овако велики фронт, изабрана линија била не-