Naši ratovi za oslobođenje i ujedinjenje. Knj. 1, Srpsko-turski rat 1912. godine : sa 5 karata u prilogu i 18 skica u tekstu

248 М. Д. ЛАЗАРЕВИЋ

четнички одред, од чије се изненадне појаве Турци савршено препадоше. После неколико само пушчаних метака ужурбано измењаних са одредом и не чекајући да им с фронта приђе и батаљон, ови окретоше леђа и у највећем нереду побеготе, оставив недирнуте шаторе и у њима масу предмета сваковрене ратне спреме.

После тога, дивизија је продужила марши заноћила са главнином у Бараљевцу (артилерија) и на омаленој коси одмах северно од овога села (пешадија), а са предстражама, на заузетом положају до везе са предстражама Дринске дивизије ! позива на дотле већ заузетом Рујну. УП пешад. пук осигураваше комплекс планине Старца од Пчиње спрам села Пелинаца до средњег изворног крака Кршевице, а УШ одатле па у десно, по гребену који везује поменути комплекс са комплексом планине Рујна. Најзад, четнички одред сишао је у манастир Св. Прохор, где се бејаше слегао силан народ из околине. Манастирска звона својим металним звуцима, као задоцнели одјек дотле већ у велико утишане топовске грмљавине, објављиваху околним селима, да је дошао дан давно жељене слободе.

Дринска дивизија ! позива формирала је свега једну колону. На челу је био Дрински дивизиски коњички пук, који је прешао границу у 7 сах. изјутра испод усамљене црквице на граничном гребену између села Миланова и Ристовца. За њим претходница, у коју су били ушли У пешадиски пук и 1. дивизијон, но која је почела покрет преко границе тек у 9 сах. пошто је од стране десног крила УШ и послатог му у помоћ једног вода из У пешад. пука била заузета турска караула на Стојковој чуки, из које су чак и до ње доппрала пушчана зрна. А позади, на прописном удаљењу, чекала је дотле већ постројена маршевна колона главнине, у коју беху ушли: најпре ТУ пешад. пук, затим 2. п 8. дивизијон, па ХУП и на послетку У! пешад. пук,