Naši ratovi za oslobođenje i ujedinjenje. Knj. 1, Srpsko-turski rat 1912. godine : sa 5 karata u prilogu i 18 skica u tekstu

НАШИ РАТОВИ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ 249

Претходничка пешадија (У пук), пошав у 9 сах. и прешав границу, ударила је куд и коњички пук пре ње, на гребен најближег и уједно најдужег од северних огранака планине Рујна, па онда овим гребеном преко Маглене чуке и села Јастрепца. А претходничка артилерија (1. дивизијон) не могав наћи подесан пут за извлачење својих возова уз стрми нагиб који настајаше одмах иза Кршевице, скренула је у десно низ ову реку, па тек пошто је прошла кров село Жбевац, успела је да се дохвати тога гребена и да опет изађе на трасу, која ће је одвести тамо куда беше наумила. Принуђена је била да се лати маневровања обилазним путем, због чега је извесно време, да би је пропустио испред себе, био задржан ЈУ пешад. пук, који се налазаше на челу главнине и већ бејаше пошао стопама У. Тако је У пешад. пук прилично измакао и испред претходничке артилерије и испред чела главнине. Он је лагано, без већих застајкивања, одмицао уз гребен, па се онда отпоче пењати уз Бели Камен, предположај са кога је имао нападати на Рујан. Између 11 и 12 сах. његово чело стиже до места, где је непријатељском пешадиском ватром била заустављена дивизиска коњица и одакле се назираху кроз маглу главне контуре уздигнутог непријатељског положаја.

Непријатељ је држао поседнуту предњу ивицу платоа и највиши врх на Рујну (к. 960), са којим се тај плато у источном правцу завршава. То је било очевидно, јер су оданде долетали пушчани меци. Али се ништа подробније није знало о његовој јачини и протезању његовога фронта у западном правцу. Коњица не беше стигла да о томе прибави потребне податке. А и личним осматрањем команданта дивизије који такође бејаше одмах овамо дојахао (овом приликом био је смртно рањен ордонанс официр из његовог штаба, резервни коњички потпоручник Милутин Муцић), није се могло у том погледу ништа докучити због магле, Остало