Naši ratovi za oslobođenje i ujedinjenje. Knj. 1, Srpsko-turski rat 1912. godine : sa 5 karata u prilogu i 18 skica u tekstu

250 М. Д. ЛАЗАРЕВИЋ

је, према томе, још само то да се развојем пешадије натера непријатељ да се сам открије, у ком циљу је најзад у подне било наређено 1. батаљону, који је био на челу У пука, да се крене напред и изазове ватру.

Овај батаљон отпоче одмах да наступа и уједно да се развија за борбу, држећи се у главном гребена и уздужно поређаних кућа села Лукарца одмах испод њега. Убрзо после тога непријатељ га опази и на њега осу ватру из својих дотле у магли скривених ровова. Истина, та је ватра била прилично слаба, неуређена, а због магле и велике даљине још и нетачна. Но ипак, и таква каква је, указивала је на потребу да се развије цео пук. И одиста, на скоро беху један за другим упућена у први борбени ред још два батаљона из пуковске главнине: најпре 4, са наређењем да се развије десно, а потом и 2., са наређењем да се развије лево од првога.

Кад су та два батаљона отприлике завршавала ово рокирање, избијајући на места одакле ће се развити и отпочети наступање одређеним правцима, а то је било око 1 сах. поподне, стигоше на Бели Камен и два топа 8, батерије из заосталог 1. дивизијона и опалише два метка. Али ти њихови меци остадоше неосмотрени, т.ј. није се видело где су се распрснули. Па ипак изгледа да им је погодак био добар или бар да су код непријатеља проузроковали велико изненађење, јер његова ватра намах умуче. Командант дивизије из тога закључи да је са Рујанским положајем свршено. Већ је био припремио и заповест за распоред дивизије на преноћишту. Али, наједаред, ватра се распламте поново. Чак је сада била много јача него ли пре овог затишја, из разлога што су почињали ступати у борбу 2. и 4. батаљон на крилима. Ипак, она не беше таква да би показивала снагу, са којом У пешад. пук сам, без помоћи других трупа, не би био у стању изаћи на крај. Али, како је то за