Naši ratovi za oslobođenje i ujedinjenje. Knj. 1, Srpsko-turski rat 1912. godine : sa 5 karata u prilogu i 18 skica u tekstu

НАШИ РАТОВИ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ 259

је према потреби, што би зависило од правца којим га ми будемо нападали, могао и да се продужи или у десно, захватајући предњи окомак Ђериновог рида, или у лево, увршћујући у одбранбени систем и косицу између села Божељевца и Моравичке клисуре. Вис, на чијем се темену налави кота 491, са овом косицом нуђаше врло јак фронт нападу из долине Мораве односно од Бујановца. А у комбинацији са предњим окомком Ђериновог рида давао је фронт, који би одговарао нападу десном обалом Мораве, но који је у тактичком погледу био знатно слабији. На име, у једном испупченом луку опасиваху га, предвојени од њега дубодолином за даљину прилично јаке пешадиске ватре, Жути рид и веза овога са главним огранком Рујна, од кога се рачвају и косе на чијим се крајевима налазе три тачке као евентуални саставни делови одбранбене линије непријатељеве. Али п без те незгоде, која од Жутог рида чињаше за нас веома згодан нападни положај, вредност овога фронта била је сумњива. Од њега би Турци могли имати неке користи само под условом да се наша нападна зона не рашири далеко од Мораве. Одмах после тога открића настаде у мало јачем степену рокирање наших трупа ка новој нападној зони. Али, како поменуто откриће за овај мах у очима тадашњих меродавних није имало прецизну форму, и то рокпрање ишло је некако са устезањем. Зато на овој страни п није био добивен замах у величини потребној за брво свршавање са непријатељем, те ни резултати нису могли бити одлучнији. Делимично упућивање наших трупа преко Мораве довело је до тога да су се ове морале на Жутом риду узајамно сачекивати, доку том сачекивању није пао мрак. Услед тога и Турци остадоше на својим положајима докле су хтели, т.ј. док им се не беше учинило опасним продирање Дринске дивизије 1 позива ка Рујну. У 11 сах. пре подне кренуше се преко Мо179