Naši ratovi za oslobođenje i ujedinjenje. Knj. 1, Srpsko-turski rat 1912. godine : sa 5 karata u prilogu i 18 skica u tekstu

258 М. Д. ЛАЗАРЕВИЋ

земљишног таласа између Раковца и усамљене цркве југозападно од Краљева, стаде и отпоче дејствовати против непријатељске артилерије на Божељевачком положају. А ![., под заштитом њене ватре, продужи даље поред дрвеђа јужном страном Раковца и кроз врбаке до Бујановца, па онда, праћена непријатељским шрапнелима, северозападно од овог места, где је одмах била пласирана за дејство и отворила ватру. Затим 5. батерија из 2. дивизијона, која је дотле правила друштво пуковској резерви [1 пешад. пука, примаче се ближе БуЈановцу ради евентуалне помоћи 1. дивизијону и стаде отприлике за један километар северно од цркве Св. Петра. А друге две из овог дивизијона кренуше се од Г. Вртогоша, па 6. остаде код резерве [1 пука, док 4. оде даље и постави се лево од оне, истакнуте према Бујановцу.

За време док је трајало то маневровање наше артилерије, пешадиским трупама у Бујановцу и његовој непосредној близини, специално 4. и 3. батаљону 1 пешад. пука, турски артилериски меци непрекидно прелетаху изнад глава. Према томе, сасвим је било природно и на своме месту што су оне, по правцу одакле су долазили ти меци, прве прозреле ситуацију и осетиле неодољиву потребу да се са јачом снагом потражи непријатељ десном обалом Мораве на Божељевачкој коси. Следујући таквој инспирацији, 3. батаљон по својој инициативи крену се са остатком својим око 10 сах. пре подне преко ове реке и заједно са раније упућеном тамо својом четом нападе Жути рид и са њега за час отера тамошња веома слаба непријатељска одељења. Али када, нешто мало пре 11. сах. пре подне, изађе на тај положај, односно на онај његов део ближе Морави, би дочекан јаком пешад. ватром са к. 491. на Божељевачкој коси.

Овај, сада тек откривени, непријатељски положај, сам за себе, био је доста узан. По ширини није износио више од 1—17/, километра, Но он