Naši ratovi za oslobođenje i ujedinjenje. Knj. 1, Srpsko-turski rat 1912. godine : sa 5 karata u prilogu i 18 skica u tekstu

НАШИ РАТОВИ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ 267

У заповести за покрет било је речено да ће ово главно крило наступати „у нападном поретку против непријатеља који продире од Паланке и од Врања“. Значи, у сфери дејства његовог очекивани су били судари и са колоном, која буде од Ћустендила ударила преко Криве Паланке, и са колоном, која буде долазила од Врања. Шта више, у очекивању је био судар најпре са оном првом, т. ј. са колоном која буде пошла од Ћустендила, јер се рачунало као извесно да ће на њу, као много ближу, прво налетети тај турски „нападни поредак“.

Тако је УП корпусу том заповешћу било наређено, да се са својим трупама, прикупљеним у Скопљу, помакне до Куманова им да тамо, наравно пошто буде прихватио остале своје трупе, истакнуте до Бујановца и Страцина према српској и бугарској граници, „уложи сву снагу“ у одбрани поменуте вароши „против непријатељских колона које наступају од Врања и од Криве Паланке“. М! корпусу било је наложено да из Велеса одмаршује преко Овчег Поља до Орашца, који се налази на левој обали Пчиње, знатно повучен уназад према положајима УП корпуса испред Куманова, свакако са рачуном да у даном часу може с бока ударити на савезничку колону која, долазећи од Ћустендила преко Криве Паланке и Страцина, буде напред именовану варош напала са источне стране. Тамо је имао стићи у току 9. октобра. А што се тиче УМ корпуса, односно оног његовог дела у коме се налажаху 18. низамска и Штипска редифска дивизија, њему је било наређено само то да 8. октобра оде до Градишта.

УП корпусу, зато што није био на време потпуно спреман за покрет, требало је више од два дана да се сав пребаци до Куманова. Јер одиста, последње његове трупе, иако је био коцентрисан ту у близини, код Скопља, пристизале су на бојиште тек у току 10. октобра, првог дана Кумановске Битке. А док је то трајало, преплашено хришћанско ста-