Naši ratovi za oslobođenje i ujedinjenje. Knj. 1, Srpsko-turski rat 1912. godine : sa 5 karata u prilogu i 18 skica u tekstu

286 М. Д. ЛАЗАРЕВИЋ

помоћ била непотребна. Команданти дивизија, налазећи се још увек у оном општем предубеђењу да ту неће бити одсудне битке, нису били свесни озбиљности ситуације овога момента. Зато и пропустише да међу собом поставе што тешњу везу ради узајамног потпомагања и заједничког деловања у случају какве хитне потребе. А и штаб Прве Армије налазаше се у Зибевчи где је, због велике удаљености од дивизија предње линије, а особито од Дунавске 1 позива, био лишен сваке везе с њима. Док је он подобијао, средио и проучио извештаје о ономе што се овога дана беше одиграло на бојишту, већ је у велико било доцкан за његову интервенцију. Но чим је наступила, ноћ, његова интервенција више није ни била потребна, пошто су дивизије, благодарећи једном срећном случају, за сутрашњи рад већ имале тачно опредељење.

После заузећа Страцина и Приштине од Друге и Треће Армије, Врховна Команда је нашла да за Прву Армију неће бити нимало рискантно, ако је буде померила мало унапред, с оне стране Куманова, на линију Булачани—Ново Село—Биљановци—Олатина. Тим поводом следовала је ноћу између 9. и 10. октобра директива, на основу које је армиски штаб одмах тога јутра, и не слутећи какви ће се догађаји одиграти овога дана на 6оЈишту, израдио и разаслао дивизијама заповест 0 општем наступању до напред означене линије, које је имало отпочети 11. октобра у 6 сах. изјутра. И та заповест, издата према томе још пре но што ће почети битка, тачно се поклапаше са потребама, ситуације на бојишту.

Означеног часа одиста отпоче наступање свима, дивизијама сем Дунавске 1 позива која је још увек била притиснута и принуђена да се држи дефанзивно док Дринска дивизија | позива не избије на њену висину и док Дунавска 11 позива не стигне да је подупре. Док то не буде, Дунавска дивизија Г позива имала је да издржи доста јаке