Naši ratovi za oslobođenje i ujedinjenje. Knj. 1, Srpsko-turski rat 1912. godine : sa 5 karata u prilogu i 18 skica u tekstu

288 М. Д. ЛАЗАРЕВИЋ

од своје стране, под притиском снаге Моравске 1 и Тимочке дивизије || позива, лагано узмицао. На тај начин центар турске Вардарске Армије био је пробијен. Поменута наша дивизија улете у правнину која је овим била проузрокована између и У! корпуса с једне и УП корпуса с друге стране. Њено лево крило продужило је, повукав за собом и десно крило Дунавске дивизије ! позива, ка Пчињи, а. десно удари полудесно и, прошав поред Куманова, истаче се пред мрак испред Моравске дивизије ! позива, која се у свом напредовању беше зауставила са своја два пука (Ги ХУ|) на висовима одмах изнад овога места.

Турска Вардарска Армија била је до ноге потучена. Њени корпуси спасавали су се бегетвом, и то: УП ка Скопљу, а У и УМ] у правцу ка Штипу и Велесу.

Хиљадама људи из ове генерације бејаше тада "положило своје животе уз Александра Глишића, Милана Маринковића и многе друге старешине, који крвљу својом и својих војника, радећи по сопственој инициативи, постизаваху оно што је више командовање пропушало да предвиди. А што том приликом беше остало у животу, продужило је својим грандиозним маршем на путу мучеништва, страдања и славе да истим таквим жртвама засипа сва остала разбојишта у многобројним већим и мањим биткама за последњих седам година ратовања.

И те многе разбацане масе светих националних гробова, као јединица мере шта све може један народ поднети за остварење својих задатака, биће предмет особитог дивљења и култа свију доцнијих нараштаја, и сваки ће од њих, потсећати ове доцније на речи великог песника :

Костију кршних то је гомила, Што су у борби против душмана Дедови твоји вољно слагали.