Naši ratovi za oslobođenje i ujedinjenje. Knj. 1, Srpsko-turski rat 1912. godine : sa 5 karata u prilogu i 18 skica u tekstu

24 М. Д. ЛАЗАРЕВИЋ

ако му се одмах, у првим данима рата, не покаже песница, да у масама скочи на оружје и на своју руку, чак и независно од турске регуларне војске, заметне са нама огорчену борбу. Без неке снажне кооперације с оне стране Карадага, Прва Армија би посигурно морала за осигуравање свог десног бока према овом опасном гнезду превртљивих и на сваку превару склоних Арнаута израсходовати знатан део своје снаге, па би се на крају крајева, али само након дужег времена, опет морало доћи на оно што би се постигло, ако би се са одговарајућом снагом предузела офанзива и из реона Куршумлије и Медвеђе. Оно, истина, она је, због задоцњења Треће Армије, опет била деташовала у Кончуљски теснац и на Карадаг у ту сврху два пешадиска пука и једну пољску батерију, те је за оперисање додељеним јој правцем у толико умањила своју замајну снагу и ударну моћ. Али да ова Трећа Армија тј., није заузела Приштину и да уопште није било изгледа даће се у скоро моћи поравњати са њом и на тај начин јој у потпуности осигурати десни бок, морала би несумњиво на ту страну одаслати још више трупа. Па и поред свега тога, непрекидно би била под притиском неке, за њен нападни елан убитачне стрепње, да јој у одсудном моменту отуда не искрене каква већа непријатност. И по свој прилици не би са онаквом одрешитошћу и одлучношћу 11. октобра, т. ј. другог дана Кумановске Битке, прешла у наступање и непријатељу према себи нанела самртни удар.

Тако се дакле стекоше два врло важна разлога који императивно захтеваху да се предвиди офанзива и преко Косова, ради чега је на граничним положајима према њему требало груписати читаву једну армију, која ће, по заузећу Приштине и Гиљана, заокренути свој фронт ка југоистоку и продужити наступање делом преко Феризовића и Качаника ка Скопљу, а делом преко Карадага ка Куманову, стим да ипак нешто од ње остане у