Naši ratovi za oslobođenje i ujedinjenje. Knj. 1, Srpsko-turski rat 1912. godine : sa 5 karata u prilogu i 18 skica u tekstu

НАШИ РАТОВИ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ 35

Те и због тога неправедно би било замерати војводи Путнику што у овој ствари није поступио онако, како би сада, после свију свршених догађаја, када се ситуација има тако рећи на тањиру, желели његови критичари, него је у пројектовању својих операција, не знајући још са каквом ће непријатељском енагом имати посла и како ће се у првим сударима владати његове дотле још неопробане трупе, био доста опрезан им за сваку сигурност прилично резервисан.

Што се пак тиче Ибарске Војске и Јаворске бригаде, њима бејаше припала споредна улога. Оне су имале да оперишу кров Ново-Пазарски Санџак : прва преко Новог Пазара, а друга преко Сјенице. А задатак им је био: заузимање северозападног кута Европске Турске заједно са Црногорцима, који ће га напасти са супротне странви који за ту сврху беху формирали такозвани Источни Одред, подељен у три групе: код Андријевице, у Колашину и код Жабљака (испод Дурмитора).

Строго узев, ми нисмо морали предузимати офанзиву и на овим правцима, пошто се они и иначе налажаху у страну од зоне, којом ће оперисати наше три армије и у којој ће се према томе одиграти главни и решавајући судари. Од пресуднога је значаја било савладати непријатељски отпор према фронту ових, па кад то буде готово, ова забачена турска покрајина сама собом, може бити и без борбе, пала би нам на крају крајева у руке. Из тог разлога, овде би се у самој ствари могло проћи и са много слабијом снагом, како по броју тако пи по квалитету, но што су износиле Ибарска Војска и Јаворска бригада, чије издвајање несумњиво бејаше на уштрб ударне снаге на правцима, где је, према предњем, требала бити решена судбина целе Старе Србије и Маћедоније. Изгледа, дакле, да би било довољно да је граница на овоме месту, уз асистенцију једног или двају пукова из састава поменутих двеју самосталних јединица, била

5