Nedelja

НЕДЕЉД ИЛУСТРОВАН НЕДЕЉНИ ЗАБАВНИК

ФАСЦИКЛА БРОЈ 113 ЕМИЛА ГАБОРЈОА. (Наставак)

— Не, викну она; на несрећу Проспер нг бч никад украо ни по паре због мене. Ако благајник поткрада свога господара, ако шакајле граби новац из касе, па га даје оној, коју .љуби, то се може разумети, али Проспер мене не љуби и није ме љубио никад!... — Ах, лепа моја госпођица, рече учтиви Фанферло; ви нисте поразмислили о ономе, што говорите. Жипсијева невзсело климну главом, за тим јој заблнсташе сузе у очима. — Држим и знам да је тако. В ? ћете рећи да је с готовошћу испуњавао све моје жеље. Али шта значи то ? Кад велпм да ме не љуби, то кажем из уверења и не варам се. Једном свега у моме животу љубио ме је искреноједанчовек и сад осећам паклену грижу савести, што и ја њега нисам волела, јер тек садпојимам како му је тешко морало бити, што га не љубим. Ја нисам Просперу ништа, баш ништа ! — Е па онда реците ми, за штоје... — Питате за што? Били бисте највештији човек кад би сте то објаснили. Има већ година како узалуд тражим одговора на то питање и не Могу да га нађем и ако сам женско?... Али ко би и могао погодити мисли онога човека, који влада собом у толикој мери, да из ока његовог ниси у стању прочи- тати ништа од онога, што му се у ду-

ши догађа. Ја сам га изучавала и то онако како само жена може изучавати, али то је био узалудан труд. Проспер је добар и нежан, али нема слабих страна. Ко мисли да је слаб, љуто се вара. Овај је младић чвршћи је од челика. Обузета својим страсним осећајима, Нини Жипсијева допустила је да јој се у дно душе завири. Није сумњала; није чак ни слутила ко може бити овај човек, пред ким говори и кога не познаје, али сматра га као пријатеља Просперовог. Само женска може насликати веран портрет. Нина Жипсијева у жестини својој дала му 'е најбољи извештај; сад је знао с ким има посла, а то је у истрази од велике важности: — Неки веле, рече Фанферло; да господин Бертоми игра карата, а то може човека одвести веома далеко. Жипсијева слеже раменима. — То је истина да игра карата. Гледала сам га и сама неколико

ТИ^. 1. МНРКОВИЋ грернер Привилеговане Народне Банке пута кад је знатне суме добијао, а видела сам га и кад је губио; био је вазда хладнокрван. Игра карте, али без страсти. Управ тако као кад једе, пије, или кад чини какве глупости, али без икакве страсти, радссти или наклоности. По неки пут чисто бих се грозила од њега, чинило ми се да је у вече нека машина без душе. О, боже мој, како сам несрећна! Никад ништа друго нисам могла опажати на њему сем ледене равнодушности, која је по неки пут изгледала као очајавање. Па зар тај човек да краде! Глупост! Ах,