Nedelja

ЛЕПЕ ШПАЊОЛКЕ.

Жеиеки типови из ^Луреије.

ћете се, ваљда, и сјетити. Но, ако имате кад за који тренутак, да свратимо и попијемо чашу вина. — Хвала ти господине и добри човјече, али морам кући, јер је цио дан од зоре нијесам видиО, а дјеце пуно, пак им ваља ићи. — Колико имате дјечице ? — У божијој руци седморо. —г Мило ми је... нека су вам жива и здрава. Ја би их баш волио видјети, ако вам што не би било противно. — Зашто противно добар човјече ? Моја је кућа сиромашна, одвикла је, истина, да ирими доста намјерника, али умије за- депотица из радовати се ономе, који

— А, не, не, пуна је она, лијепо је она и напуњена и накићена, а ја баш желим то видети. — Чудан неки човјек, размишљаше, корачајући поред њега и посматрајући га крадом. Ко ће ти знати ко је и шта је. Зар их је се мало у ово вијека дотакло и злијем и добријем. Вели да ме је само са пријатељства потражио — имао сам и пријатеља доста, а ваљда се и сад још по који налази понегдје. Тако му се ројише мисли једна за другом, враћајући у шарену прошлост, коју иначе никад није марио решетати. Понешто би и дочуо, што му незнани странац приВаленеије. повиједа о Биограду, у коме је велп давно био,

мари праг јој пријећи. Право да ти ре- дјетињство провео, пак га знаде уздуж и чем, празна је, није кано... попријеко. Како се радује да тако брзо