Nedelja

Број 10.

Страна 17-

Ја. Што год будем сад захтевао — добићу. Ако желим па постанем господар имања у Француској — постаћу. Влада зна добро, ко је тукао Французе. Наши су пукови били најбољи. Тако је стојало у „заповестима". Сад су Пољаци на површини, разумете ли ? Кирц махну руком, диже се и оде. Бартек је, дакле, и на политичком пољу однео победу. Они, који су остали са њим, опколише га и зијаху у њега као у шарену дугу. Он настави казивати: — Могу добити, шта хоћу. Да није било мене, лепо би се провели. Стари Кирц је глупачина, разумете ли! Кад влада хоће да бијемо, морамо да бијемо. Ко да ме презире? Зар Немци? Шта значи то? и, питајући то, показа руком опет на крстове и медаље. — За чији сам рачун лемао Французе? Зар не за рачун Немаца? Сад сам бољи од свакога Немца, јер ни један од њих нема толика одличја. Разговарао сам се са Штајмецом и са Подбјелским. Дајте пива овамо! Наста пијанка и Бартек поче да певуши: „Пите, пите, пите, Докле год видите Који талир у мене." И у тај мах извуче из шпага нешто ситних фенига. — Ево, узмите. Ја сам сад господар...

од њих био је као јутарње руменило, а сутра дан био је блеђи од крпе. Дај ракије! Наста необичан тајац. Сељаци се погледаху са чуђењем. - Шта то говори? — Нешто о својој савести. — У рату се научи човек да пије, гунђаше Бартек. Попи једно за другим неколико чаша ракије. Неко време сеђаше мучећ, а за тим отпљуну и врати му се опет старо

ТРКЕ НА МОТОСИКЛУ*) (РАСТОЈАЊЕ НИШ—БЕОГРАД)

Снимак г. Исака Левиа, трг. ПОБЕДНИЦИ: Радивој [1авловић Стеван ЂорђевиН Нећете ? У економ и књигово ђ а жабарске штедионице економ из Ракинца

Француској смо имали и друкчијих новаца, само што смо их спискали. Хумор напитих људи често се преобраћа у жалост. Бартек изненадно покупи све паре са стола и стаде да се вајка: „Нек је Бог милостив мојој грешној души!" За тим се подними, зари главу међу незграпне дланове и заћута. — Шта је теби ? запита га један од пијаница. — Шта му могу, гунђаше Бартек суморно. Сами су навукли себи беду на врат. Једино ми беше то жао, што беху наши. Нек им је бог милостив. Један

расположење. — Јесте ли се разговарали са Шгајнмецом? А ја сам се видите, разговарао са њим. Ура! Пите. Ко плаћа? Ја. — Ти, пијаницо, зар ти плаћаш! чу се одједном глас Магдин. Али знај, да ћу и ја теби код куће да платим. Бартек гледаше укоченим погледом у своју жену. — Јеси ли се разговарала са Штајнмецом? Ко си ти?

*) И ове је трке приредило „Српско Велосипедско Друштво".