Nedelja

СтранаТ14.

Број 17.

мете што су се у мојој близини налазили. Лежао сам у кревету у мојој соби. Из очију мога лекара сијала је радост, а иза њега стајала је моја родбина исплаканих очију. Лекар се насмеши и пријатељски ми рече: „Благодарите Богу, пријатељу, ви сте спасени. Кризу сте издржали — опасност је прешла. Ви ћете живети!" Живети, живети! дакле нисам умро! прошао сам само поред смрти и с њом се борио! Све је дакле било само грозничав сан, бесан напад делиријума, узбуркано море разних фантазија болесног мозга, — за кратко време док је лекар полако и замишљено изговорио речи: „Ако он — овде буде подлегао/-' Вративши се из грозничавог лудила у присебно стање, осетих јаку вољу за живот. Нова животна снага ојача ми живце, а тело ми обузе пријатан и окрепљавајући сан који ће ми живот и здравље сасвим повратити. Августа 1909, Веоград.

ДОКТОР ЈУЛИЈЕ СТОКЛАСА

Не само на прошлогодишњем конгресу Српских Земљорадничких Задруга, већ може бити међу свима досад расправљаним темама на досадашњим Конгресима, најоригиналнију и најпотпунију научну тему, од огромне практичне вредности за Србију, расправљао је г. д-р Јулије Стокласа. редовни проф. ц. кр. ческе техничке велике школе, дипл. агроном, директор хемиско-физиолошке огледне станице на истој школи у Прагу и сауредник „Часописа за пољопривредну огледну струку у Аустрији". Тему: „О земљи моравске долине са физичкога, хемискога и бактериолошкога гледишта и она чину њенога снажења " којој је г. Стокласа, уз припомоћ шест својих асистената посветио више од године дана озбиљног и истрајног научног рада у лабораторијама свога завода, испитујући обилат материјал који му је прикупљен из Србије и испослат. Од колике је велике важности за пољопривредну Србију питање о снажењу исцрпљене и нерационално обрађиване земље уопште, у толико је важнији рад г. Стокласе и његових помоћника и у толико је више задужио нашу земљу, што је он као научар светскога гласа, с којим се не само Ческа, но и све Словенске Земље поносити могу, први пут ваљда овако опширно и исцрпно савременим научним методама испитивао наш педагошки материјал и што је пустио зраке светлости данашње науке, да просветне путеве нашој пољопривредној практици, у циљу постигнућа највећих могућих приноса са земље. Стокласа је врло много радио и испитивао. Од њега има написано преко 200 дела не само на чешком, већ и на немачком и на француском језику. Он је себи неуморним студијама стекао глас светског научара и изврсног испитивача. Резултати његових огледа, цитирани су

с поспуним признањем у стотинама уџбеника и монографија на свима светским језицима. Заслуге, које је он стекао својим природњачким истраживањем у области пољске привреде у Аустрији, доста су огромне. Још 1880 год. он је организовао у Аустрији јединичне методе за испитивање средстава за ђубрење. У заједници с пок. Мајслом, бив. секционим шефом у пољопривредном министарству почео је први издавати научни, пољопривредни часопис. Године 1897. основао је хемиско-физиолошку огледну станицу земаљског културног савета за краљевину Ческу, у којој постоје одељења: за бактериологију, за биљну и животињску физиологију, за биљну продукцију, контролну станицу за испитивање семена, за патологију, за биљну патологију и заштиту биља и за млекарство. Радом ове станице знатно је потпомогнут напредак пољске привреде у Ческој. Како у Ческој није досада постојала виша пољоприведна школа, Стокласа је с пуном енергијом радио на томе, докле му жеља није испуњена и 1906 основан је пољопривредни одсек на ческој пољопривредној великој школи. Стокласи је поверен задатак, да цео пољопри, вредни одсек уреди због чега је 1908. и 1909., па и у овој години изабран за декана. Успешна научна делатност Стокласина, нашла је свестраног признања, одликован је за научне радове своје од пољопривредног друштва у Бечу 1878., од француске владе 1900. и 1907. на предлог друштва за хемију у Паризу, Његове идеалне тежње управљене су поглавито на то, да убрза научно испитивање у пољској привреди и подигне у Аустрији целокупну биљну производњу, првенствено у својој ужој домовини, љубљеној Ческој. Али његов неуморни испитивачки дух и његова широкогруда далековидост, кад је поставила основне научне темеље својим радом у ужој домовини својој, потекла је и суседству своме, па и својој удаљеној браћи по крви, да им се у невољи на помоћи нађе. Ове године на VI конгресу ческих природњака и лекара у Прагу, као председник секције за пољску привреду, развио је највећу делатност, да братској Моравској, једнодушном резолуцијом целога конгреса, помогне, да и она дође до ческог универзитета и до вишег пољопривредног института. А сад после годишњег трудног и напорног, научног рада и испитивања, долази у походе братској Србији, да крене и њен пољопривредни напредак, из нерационалних и зачмалих коловрата неувиђавности и незрелости: где леже темељи народнога благостања. Морали би написати читаву књигу, нарочиту студију, кад би хтели описати сав научни рад д-р Јулија Стокласе, чији се радови могу поделити на четири главне области и то: испитивања из области хемије и биологије земље, испитивања из области физиологије и патологије биља, огледи из области животињске физиологије и испитивања из области накнаде храњивих материја.