Nedelja

Страна 12.

Број 18.

днокрвно приђе за пет корака ближе своме противнику, диже пиштољ, нанишани и опали. Гроф Бремол, погођен по сред срца, паде мртав на земљу.

ДЕТЕКТЈ4В — X. МАКСВЕЛ —

(Свршетак) II. ■— Хало! Јесте ви то Меримане ? Овде је Денман Крос! То су биле прве речи нашега детектива, које је изговорио на некој од јавних телефонских станица. Без циља и правца, а ипак сав задуван и уморан јурио је улицама. Јурио је, као да га фурије гоне и тако јурећи одједном се сетио нечега, што му је одгоненуло загонетку и решило ребус. За то се једним скоком створио код телефона и потражио везу са Сутленд Јардом. — Кроз пет мннута да сте са дванаест наоружаних жандарма на Викторија станици, где ћу вас очекивати. Време је скупо, јер је о смрти реч. Доцније ћу вас обавестити. Хоћете ли бити тамо? Хвала. Нећете се кајати. После тога у трку је отишао до Викторија станице и стао онде да осматра. На 14 минута пре 6 сати стадоше пред Викторија станицом три фијакера, из којих изиђоше наредник Мериман и дванаест снажних жандарма. — Ево нас, господине Кросе, рече наредник. Шта треба да радимо? — Видите ли ону крчму на углу хотела? То је мета нашега препада. Ту кућу морамо на јуриш заузети и свакога човека, који је у њој, уапсити. У тој кући држе неког енглеског племића уапшена, којега ће тачно у 6 сати да убију. Ако

ЈМатеое II }1змирлмјаи нови католикое (црквени поглавар) евих Јермена

његови чувари осете, да смо пошли да га спасемо — убиће га. Наша је задаћа, дакле, да сва врата испроваљујемо и да све собе заузмемо. Заробљеник насигурно није на доњем спрату, него у којој од горњих соба. Одбранићемо га и убити свакога, који би хтео њега да убије. Кола наша нек овде чекају, јер ће ми бити потребна. Напред, дакле, па сложно на посао! Мериман је, праћен осталима, ушао на задња врата крчме и уским задњим степеницама, прескачући све по три степенице, приспео убрзо у ходник, где је одмах своја снажна плећа прислонио на прва врата, која попустише и развалише се. Стражар, који беше у соби, трже се престрављен. — Овде нек остане један од жандарма, рече Мериман и настави пут. — Дррр! Крцк-крцк! и друга врата се такође развалише. Ту нађоше два страна стражара. За сваким од њих поставише по једног жандарма. За тим је Мериман без задржавања пришао последњим вратима и свом снагом прислонио плећа уз њих. Закрцкаше суве даске, разлете се куда које парче и улаз беше слободан. Денман Крос са осам оружаних људи улете у собу. Скудаморе — чије се право име чувало у тајности — лежао је на поду, везаних руку и ногу. Изнад њега стојао је неки странац, држећи над њим оштру каму. Крос без икаквог колебања дограби столицу, диже је више главе странчеве и док се овај због тога нађе у забуни већ га жандарми дочепаше у своје снажне мишице. — Тако ми бога! викну Мериман; приспели смо у последњем часу! — Колико је сати? запита Крос, — Тачно шест.