Nedelja

1 N

БЕОГРЛД 1909.

н ЕД ЕЉД ИДУСТРОВДНН НЕДЕ/ВЈ1И ЗДБДВ^^К

ФАСЦИКЛА БРОЈ 113 тешком је муком могла скупити толико пара, колико је -било нужно за кувара, роман Емипа Га °рјоа да на 5 ави што ј е најпотребније. Раул је дошао рано изјутра. Налазио — наставак — се у оча ј но ј иеприлици. Требало му је Да подмири његове потребе, г-ђа Фо- најмање 2000 динара. велова не могаше више наћи новаца. Све Госпођа Фовелова преклињала га је дрскији постајао је он у својим захтевима. Срества г-ђе Фовелове и њене нећаке беху још раније исцрпљена, као што је то Кламеран и очекивао, и Раул их за месец дана беше готово са свим исисао. Оне прибегаваху сад крајњим срествима, којима се служе жене, чији су тајни знаци пропаст њихове породице. Г. Фовела зачудише њихове потребе, те рече једног дана: „Ви сте праве кокете, моје госпође." Међу тим лиферантима, који су тражили наплату, давано је утешно обећање да ће им се платити. Сироте жене! Оне се морадоше одрећи задовољства да купују ново, но су морале дотеривати преправљати своје старе хаљине, уздишући због својега друштвеног положаја, који их је наморавао да прикривају своје недаће. Мадлена је много хладније расуђивала о своме полсжају, па је с ужасом гледала, како су захтеви Раулови свакога дана све већи И како ће једнога дана не И к °н° м — димитрије ^УГладемовић, бив. народни првак у Куманову. стати И последњег ИЗВОра, (Из опсежнога дела „Јужна Стара Србија" од др. Јов. Хаџи Васиљевића). те ће се цела ствар открити. да причека неколико дана.,, али он не И тај дан дође одиста. хте ни чути о каквом чекању или одлаУ очи тога дана позвани су неки го- гању. Оста неумољив. сти на ручвк и госпођа Фовелова тек с —- Знаш ли, несрећни човече, да ја

ГОД. II. БРОЈ 27.