Nedelja

Страна 30.

Број 2.

ћу се моћи сам спасти. Убеђен, да и од злог има горе, тужно сам очекивао оно најгоре. Губио сам снагу и вољу, нити сам јео, нити сам спавао, већ сам се тетурао као сенка. „Мили пријатељу", говорио би ми господин књиговођ утешно, „зацело вам нешто недостаје. Већ сте кост и кожа, образи су вам бледи, а очи упале. Само да ми не умрете". „Наравно", одговорих, „ко би вам после мене надокнадио?" „Кријете од мене неку тугу", погађао је пророчански. „Несрећну љубав, је ли ? Лудорија, због једног цветка сунце не греје... за једну десет! Морате заборавити, ја ћу се већ о томе потрудити". И трудио се живо, дајући ми свакодневно горку пилулу у виду његове каваљерске историје. „Весела мисао је половина здравља. Ну, смејте се већ, млади пријатељу! Шта, живот није достојан смеха. Велите то с тога, што до данас управо нисте ни живели. Ја пак знам, колико је у њему радости а и примером ћу вам доказати, колико је живот весео". Каваљерска је историја опет, као Дамоклов мач висила над-а-мном. И Ћихошлапек ми и по педесети пут прича : „О свесоколском слету добисмо госта из унутрашњости. Брат моје жене, снажан, поштен економ. До подне сам га водио по Прагу, по подне смо заједно отишли на свечаност —" а у вече смо отишли у гостионицу, на чашицу пилзенца. — Прекидох га жустро. „Охо, то још не! Кад смо се враћали кући, срели смо шуракова суседа и тек тада, како нас је сву тројицу морила неодољива жеђ, задржасмо се на чашици пива. Ослади нам се и како није упутно пити на гладно срце, поручисмо красну вечеру. Јело се, пило се, јело се, пило се и —" „Молим господине књиговођо, краће!" прекидох га нестрпљиво; јер ми је његово класично растезање увеличавало муке, „у једанаест часова сте устали иза стола, изазвали сте келнера и тајно сте платили за себе и за оба госта." „Сваки је имао по девет пива и вечеру", примети важно госпфдин књиговођ. „Па сте се спремали да идете кући, а кад су господа дознала, да сте ви и њихов трошак платили, ви —" „Окачише шешире опет о чивилук говорећи, да тако неће отићи. Пило се и јело на ново све до два по поноћи."

„А то је опет потегао господин шурак". „А јш је његов сусед био такав каваљер, кога понижава, да остане дужник. Није нас пустио, док нисмо и по трећи пут вечерали и испили по девет пива." „То је сад платио он." „Не упадајте ми у реч !" дурну се Ћихошлапек. „Вашим сте непрестаним говором очерупали моју историју те изгледа као липсали врабац. Сад морам да почнем изнова." „За име Бога, само то не; јер знам све. У пет часова ујутру тетурали сте се из гостионице кући и били сте толико угрејани својим каваљерством, да вас је стражар морао опомињати на тишину. До трећега спрата, где станујете, бауљали сте четворношке... Зар није тако било ?" „Било је, било," срдио се господин књиговођ, „али лепоту приповедања сте одрали до голе кости. Такву историју ваља умети испричатн, пријашко, како би оставила снажан утисак". Ништавило! Тим снажним утисцима ме је у пола премлатио и још му није било доста! „Мој шурак—" развеза поново господин Ћихошлапек. „— Његов сусед и ви сте у друштву три каваљера", журно му отех реч, куд пукло да пукло, реших се да му осујетим план. „Кад ја говорим „А кад говорим ја, ћутите и слушајте!" приметих одсечно. „До ђавола... шта желите ?" промрмља расрђен. Да, шта желим ? Шта да кажем, те да га одвратим од замишљена програма? Чиме одвести његову причу на другу тему ? И од једном ми паде на ум : За име света, па та његова историја није потпуна! Нешто недостаје, али шта, шта ? Ах доиста! „Допустите, господине књиговођо, педесет пута сам слушао о вашем џентлменству при пићу, али ми још никако не испричасте шга о њему мисли ваша госпођа ?" Ћихошлапек ме сметено погледа. „Шга? Не разумем..." „Како вас је тада дочекала код куће", говорио сам даље, „то је ваљада такође занимљиво, зар не ?" „Разуме се, разуме се," гунђао је мој јунак, „али то ни у колико не спада у ту историју". „Мислим да спада," приметих му скромно. „Да ли бисте били тако добри —"

СРПСКИ ШЈБ БОЈБИ ОД СТРАНОГ ЗА ДОМАЋУ УПОТРЕБУ И ЗА ИНДУСТРИЈУ НА СВАКУ КОЛИЧИНУ И НАЈЈЕФТИНИЈЕ = КОД СРПСКЕ УГЉАРСКЕ КОМПАНИЈЕ = Карађорђева улица 47. — Телефон 6р. 832