Nedelja

Страна 20.

Број 2.

Шесторо њих у кући спали су на једну, несталну, женину зараду... А помисао на то, да се већ дотле дошло да се од женине зараде само живи, пекла га је страшно. Најзад је дошла и субота, од које је толико зазирао, јер посла не нађе, а жени не рече да је отпуштен. У вече када прекорачи кућни праг, учини му се као да жена пружи руку, очекујући да јој да своју зараду. Збуњен, уплашен, старац окрете бојажљиво главу на другу страну, бежећи од женина погледа; седе|на^кревет, па

од бриге заспати. Ни жена није спавала; она је, замишљена, седела на столици до пећи, окренута лицем дечјем кревету. Најзад она устаде са столице, приђе лагано на прстима деци; наже се над њихов кревет и ослушну пажљиво како дишу, па пошто се увери да спавају, приђе старцу и зовну га: „Устани, вечерај! Не брини се, Бог је добар. Зашто (кријеш од мене да ниси у служби ?" ГГ-п-' Он се трже; нека силна, топла струја прожма га у тренутку. Њене речи, искрене и благе падоше као мелем на тешку

^ућа покојнога попа Ннте, а еада попа Денка у СтарсмеГ^агоричану 1

подупрв се лактовима о сто, сакри лице међу дланове. А када зазвечаше тањири на столу, он се свуче и леже у кревет, сматрајући да нема права на кору хлеба, коју није сам зарадио. Деца су вечерала, па полегаше на пространи кревет, с друге стране стола. Слаба лампина светлост жмиркала је у соби, у којој је владала тишина, те се чуло одмерено дисање дечје. Он се окреташе у постељи, али не могаше 1 Из књиге »Јужна Стара Србија* од д-ра Јов. Хаџи-Васиљевића.

рану. Његов се поглед сусрете са њеним. У њеним очима он виде бескрајно сажаљење и бригу... То га збуни и сплете... Он хтеде нешто рећи, али га суза и пљувачка загушише... „Купићемо тестере и ногаре, па ради колико се може" — тешила га је она. И он се први пут у животу заплака пред женом. У ономе што од ње чу, виде њену бригу и пожртвовање за оним што их везује и признање на ономе што је дотле учинио. Био је потресен женином добротом. У место пре-